Veliko Gradište je lider turizma u Braničevskom okrugu, ali je zahvaljujući Srebrnom jezeru koga zovu i „ srpsko more“, postalo praktično jedan od turističkih centara Srbije. Ipak, u ovoj dunavskoj opštini nikada se ne zadovoljavaju postignutim rezultatima i uvek smatraju da turizam treba nadograđivati novim sadržajima. Majstori su da u tu svrhu iskoriste sve blagodeti prirode i istorije, ali i brojne legende koje oživljavaju i koje služe kao magnet za turiste. Svesni da uvek moraju ići korak ispred, kako bi se zadovoljile i potrebe brojnih avanturista, odlučili su da  zaigraju i na kartu misticizma. Zato je na ovogodišnjem sajmu turizma na gradištanskom štandu „ oživeo“ Petar Blagojević. Priča o čuvenom ovdašnjem vampiru bila je okosnica predstavljanja turističke ponude u prestonici.

On nije doživeo „ slavu“ čuvenog Drakule i Save Savanovića koje su mediji popularizovali. Tematika romana „Drakula“  irskog književnika Brema Stokera, objavljenog 1897. godine, dospela je u Holivud. Nakon toga je snimljen film 1907. godine, u kome je predstavljen lik sa karakterističnim zubima koji pije krv, pa je tako stvorena iluzija o vampirima. Pripovetka Milovana Glišića „Posle devedeset godina“ iskorišćena je za dramatizaciju kultnog jugoslovenskog horor filma „Leptirica“ iz 1973. godine.

Ali, kako to da su izmišljeni likovi poput Glišićevog Save Savanovića i Stokerovog Drakule zasenili autentični vampirski lik, pitali smo lokalnog istoričara Nenada Goju Mihajlovića.

Predstava posvećena Petru Blagojeviću na sajmu turizma

U Velikom Gradištu, opštini kojoj pripada ovo čuveno selo, čuvaju se kopije pomenutih dokumenata. U planu je više projekata promocije  autentične priče o Petru Blagojeviću, koja bi ovo mesto mogla da plasira među najpopularnije turističke destinacije za ljubitelje misterije. A evo i priče ili legende, kako vam je draže, o ovom „ domaćem“ vampiru.

Godina 1725. -mesto Kisiljevo. Uznemireni građani obraćaju se odgovornom službeniku austrijske uprave, sa neobičnim zahtevom. Tvrdili su da je u roku od mesec dana zabeleženo osam smrtnih slučajeva, te da njihov preminuli sugrađanin, Petar Blagojević, noću ustaje iz groba i davi ih.

Insistriraju da otvore grob, probodu leš kocem, ali zahtev im je isprava odbijen. U želji da istraju u svojoj nameri, odlučuju se na veštu ucenu, koja ih je dovela do cilja. Zapretili su masovnim iseljenjem iz sela, što bi dovelo do toga da nema nikoga ko bi platio porez. Komandant suočen sa ovim pretnjama pristaje, ali uz insistiranje da on zajedno sa svojim vojnicima bude na licu mesta.

Tada se sačinjava zapisnik koji vrlo jasno, precizno i detaljno opisuje čin kada je telo Blagojevića probodeno glogovim kocem, zatim trenutak kada je krv iz leša starog deset nedelja pošla kroz usta, nos i uši pokojnika, do toga ko je prisutan i u kom se vremenu obred obavlja.

Kopije zapisnika

Po rečima Mihajlovića, na kraju tog zapisnika navedeno je da: „Ovde ovu pojavu zovu vampir“ i tada je prvi put u istoriji zabeležen pojam, koji predstavlja jedinstvenu srpsku reč, a koja se koristi širom sveta.

Nešto kasnije, austrijski car, zaintrigiran ovim fenomenom daje naredbu da se formira komisija koja će tragati za sličnim slučajevima na području Srbije.

Utvrđeno je da su se takvi događaji odigrali u mestu Medveđa kod Trstenika, kao i u Stalaću i Kragujevcu.

Komisija tada prikupljenu dokumentaciju, spakovanu u posebnu fasciklu, naznačenu natpisom „Viđeno i utvrđeno“ šalje u Beč, gde se i danas nalazi.

Godine 1732.  održava se kongres nazvan „Vampirska debata“ u Lajpcigu, gde se okupljaju naučnici koji razmatraju sve izveštaje koji dolaze sa Balkana.

Na kongresu je usvojeno da na Balkanu, južno od Save i Dunava, postoje bića koja nisu ni živa ni mrtva i zovu se „vampir“. Do dana današnjeg nije sazvan drugi kongres koji bi poništio ovu odluku, pa je ona,  prema rečima Mihajlovića, i dalje na snazi.

Da su obredi iskopavanja grobava, radi spaljivanja leša i probadanja kocem postojali i ranije na teritoriji Srbije, ukazuje član 20 Dušanovog zakonika, gde se jasno zabranjuje primena ovog postupka.

O tome ko je zapravo Petar Blagojević, ne zna se mnogo. Među narodom širi se samo priča o njegovoj supruzi koja je, kako kažu, jednog jutra ispričala meštanima sela kako ju je usred noći posetio pokojnik da bi mu dala opanke, i od tada se njoj, navodno, gubi svaki trag.

Danas u mestu Kisiljevo živi samo još jedna porodica sa prezimenom Blagojević, međutim, kako ističe Mihajlović, ne može se povezati sa vampirom, s obzirom na to da su se prezimena sve do zakona koji je doneo Miloš Obrenović, menjala po imenu oca.

Kisiljevo – centar sela

Meštani ovog malog sela nedaleko od Velikog Gradišta, kao da nisu odušeljeni idejom da je takva mistična priča deo istorije njihovog kraja.

Mirko Bogičević, nekadašnji šef mesne kancelarije u Kisiljevu, tvrdi da građani i nisu baš oduševljeni time što brojni novinari, pa čak i iz Indonezije i Japana, dolaze u njivovo selo kako bi sačuvali od zaborava ovu nesvakidašnju priču.

Kako kaže, na svojoj koži je osetio nerazumevanje sugrađana, koji ga neretko prozivaju, smatrajući da upravo on promiviše satanizam i ideologiju suprotnu hrišćanskoj religiji. Čak su, prema njegovim rečima, ovog leta sastavili peticiju  protiv ove teme.

Promovisanje vampirizma

Uz negodovanje meštana ili ne, oživljavanjem priče o ovdašnjem skoro zaboravljenom vampiru, očekuju se i novi turisti. A takvih, koje privlači misticizam, nije malo u Srbiji, a pogotovo van nje.

Da li će se novi adut turističkih radnika Velikog Gradišta isplatiti, ostaje da se vidi.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „  Mističnim stazama Velikog Gradišta“ koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva