Zbog restriktivnih mera radi suzbijanja epidemije koje uključuju zabranu okupljanja i socijalno distanciranje, u mnogim zemljama pa i u Srbiji neće biti masovnih skupova ni protesta na kojima radnici traže bolje uslove rada i života, već će njegovo obeležavanje preći na virtuelni nivo, piše Mondo.

Činjenica je da su zbog posledica pandemije na privredu globalno, milioni radnika širom sveta ostali posla. Ovog 1.maja radno sposobno stanovništvo ima mnogo razloga za nezadovoljstvo, vodi se borba ne za povoljnije uslove rada, već za ostanak na poslu.

U Srbiji se neradni dan uglavnom koristi za boravak u prirodi i obavezno roštiljanje, zbog čega se često može čuti da smo kao društvo, potpuno zaboravili suštinu praznovanja Prvog maja.  Zbog policijskog časa ove godine će takav vid proslave izostati, ali roštilj u kućnoj varijanti u većini domaćinstava sigurno neće.

Zašto je 1.maj praznik rada?

Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešalan policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno.

Naredni dan na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optužeo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.

Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu Hejmarket u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.

Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.