Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Rođena je u Velikom Gradištu u kojem je prve tri godine provela život, nakon čega je narednih deset godina boravila u Rabrovu i tu se odškolovala. Ovo mesto nikada nije zaboravila i zato se u njenu čast tamo organizuju Pozorišne svečanosti „Žanki u čast“. Naravno, reč je o Živani Žanki Stokić, slavnoj srpskoj glumici.
Žanka Stokić od oca Bogosava i majke Julke, rođena je u Velikom Gradištu 24. januara 1887.godine. Majka joj je ubrzo postala udovica, pa se udala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča Sandu. Međutim, sveštenik nije želeo pastorku u svojoj blizini, te se Žanka već sa 14 godina udala za jednog abadžiju iz Zaječara. Od muža je pobegla sa pozorišnom trupom Ljubomira Rajičića Cige gde im je prala veš. Kada ju je našao muž, batinama je vratio kući, ali drugi put ju je pod svoju zaštitu uzeo glumac Aca Gavrilović. Ispostaviće se kasnije da je Aca Žankina velika ljubav.
Spomen ploča na Žankinoj kući u Rabrovu
Početkom 20.veka igrala je u nekoliko pozorišnih trupa i gostovala po poznatim pozorištima. Igrala je u trupama Mike Bakića, Dimitrija Nešića i Mihaila Markovića Ere. Od 1907.godine nastupa u Osiječkom pozorištu. Prekretnica u njenom životu se dešava 1911.godine kada je gostovala u Beogradu, a zapazio je tadašnji upravnik Narodnog pozorišta Milan Grol. Mesec dana od tog gostovanja primljena je za privremenog člana ovog pozorišta, da bi ubrzo postala i njegov stalni član.
Žanku nije obožavala samo publika. Kolege i umetnici su joj se divili, a voleli su je i pločnici Skadarlije kojima je ponosno kročila. Svoje pozorišne bravure proslavljala je sa prijateljima u čuvenim skadarlijskim kafanama. Živela je pravim boemskim životom.
Neke od zapaženijih uloga koje je imala su Toaneta u „Obraženom bolesniku“, Dorina u „Tartifu“, Nera u „Podvali“, Stana u „Stanoju Glavašu“, a posebno su zapažene njene uloge u Nušićevim ostvarenjima gde je igrala Sarku u „Ožalošćenoj porodici“, Julišku u „Putu oko sveta“, gospođu Spasić u „Uježu“, Micu u „Vlasti“ i Živku u „Gospođi ministarki“. Zanimljivo je da je pišući „Gospođu ministarku“ ulogu Živke Branislav Nušić upravo namenio Žanki.
Branislav Nušić se, prilikom proslave stotog izvodjenja „Gospođe ministarke“,obratio Žanki sledećim rečima: „Draga Žanka, Vi i ja imamo malu intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabineti. Vas se krize ne može dotaći. Vi ostajete ministarka, jedina ministarka,uvek ministarka.“
Sa početkom Drugog svetskog rata promenio joj se život. Žanka je uz ostale bolesti imala i problem sa dijabetesom i nabavkom insulina. Učestvovala je u programima Radio Beograda, koji je tada bio po nemačkom nacističkom upravom. Njene emisije su išle nakon čitanja vesti i objava nemačkog komandata grada, zbog čega ju je kasnija komunistička vlast Jugoslavije teretila, da bi 3.februara 1945. godine Žanka bila osuđena na osam godina gubitka nacionalne časti. Dve godine kasnije, u molbi za pomilovanje je navela da je tokom okupacije krila Koču Popovića i Samuila Pijade.
Leta 1947.godine u posetu joj dolazi Milivoje Živanović koji joj je saopštio da joj je oprošteno. Kasnije dolazi i Bojan Stupica kako bi je angažovao u novom Jugoslovneskom dramskom pozorištu. Tri dana kasnije Žanka je umrla. Sahranjena je na Topčiderskom groblju u Beogradu. Pola veka nakon njene smrti joj je podignut spomenik u Rabrovu, koji predstavlja rad vajara Vladimira Mitrovića.
Spomenik Žanke Stokić u Rabrovu
Požarevački odbor Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava je 2006.godine podneo zahtev za rehabilitaciju Žanke Stokić. Zahtevu se pridružilo i Narodno pozorište u Beogradu. Odlukom Okružnog suda u Beogradu, rehabilitovana je 3.marta 2009.
U znak sećanja na ovu glumicu od 2002. godine se u Rabrovu održava pozorišna manifestacija „Žanki u čast“. Organizator je udruženje građana „Žanka Stokić“, a pokrovitelj opština Kučevo.
Svetlana Kuzmanović
„Ove godine se desilo da je prvi put posle 18 godina prekinut kontinuitet. Pozorišne svečanosti će se možda do kraja godine održati u onlajn formatu, ali to je još uvek jedno veliko „možda“, započinje razgovor Svetlana Kuzmanović, predsednica Udruženja „Žanka Stokić“.
Priseća se kako je izgledalo organizovanje prve svečanosti „Žanki u čast“ , šta se vremenom menjalo i šta je bilo planirano za ovogodišnju manifestaciju.
„U prve tri godine celokupan program bio je organizovan u jednom danu, da bismo kasnijim dodavnjem sadržaja manifestaciju proširili na nekoliko dana. Održava se svake godine krajem oktobra. Sredstva za organizaciju obezbeđujemo sami uz pomoć sponzora i opštine Kučevo. Nekada je jedan od finansijera bilo i Ministarstvo kulture. Ove godine smo planirali da u sklopu manifestacije organizujemo dečju predstavu kako bismo privukli mlađu publiku. Ja imam unukicu koja redovno odlazi u pozorište i smatram da decu od malih nogu treba učiti da prate predstave“, objašnjava Kuzmanović.
Pozorišnu svečasnost „Žanki u čast“ prate i dodatni programi. Sala u kojoj se održava manifestacija prima nešto manje od 300 mesta i uvek se traži karta više. Mnogo poznatih ličnosti je gostovalo na svečanostima, a nije tajna da je upravo ova manifestacija pokrenula kulturno uzdizanje malog mesta kao što je Rabrovo.
Sa jedne od ranijih manifestacija
„Osim predstava deo ovih svečanosti su i knjževne večeri, koncerti, izložbe, kabarei. Naš festival su svojim koncertima i nastupima uveličali Ana Sofrenović, Oliver Njego, Miloš Radović, Tanja Bošković, Matija Bećković i mnogi drugi. Od pre dve godine smo jedino selo u Srbiji, koje pored ovakve manifestacije može da se pohvali i Galerijom velikana srpkog glumišta i spomen sobom Tomislava Jovića Tota“, kaže naša sagovornica.
Nataša Ninković na jednoj od pozorišnih svečanosti
Rabrovo je malo naselje koje se nalazi na teritoriji opštine Kučevo i ima oko hiljadu stanovnika. Za njih je veliki značaj organizacija jednog ovakvog kulturnog događaja koji iz godine u godinu raste.
„Za Rabrovo i okolinu ovako nešto mnogo znači. Veoma je teško doći do karata. Mi smo u početku mislili da ćemo pozorišnu salu da napunimo ljudima koji žive u Rabrovu, međutim, veliki broj gostiju dolazi iz okolnih mesta, koji se već krajem leta raspituju kada će biti puštene karte, kakav je program predviđen i slično. Ljudi su željni predstava, željni su kulture. Svake godine organizujemo koktel na kome se druže publika i glumci i tu se može osetiti prava domaćinska atmosfera,“ priča nam Svetlana Kuzmanović. Posebno jo je, kaže, u sećanju ostala izvedba „Gospođe ministarke“ od strane pozorišta „Boško Buha“ i uloga koju je imao Goran Jevtić.
Na ovom pozorišnom festivalu dodeljuje se nagrada za najbolje glumačko ostvarenje- plaketa „Žanka Stokić“. Godinama unazad ovo priznanje pripadalo je vrsnim srpskim glumicama kao što u: Marija Vicković, Sloboda Mićalović, Jelena Đokić, Tanja Bošković, Đurđija Cvetić, Nataša Ninković, Gorica Popović, Danica Maksimović, Ljiljana Blagojević, Vesna Čipčić, ali se među dobitnicima našao i jedan glumac - Goran Jevtić koji je jedinstven po tome što je jedina „ muška Gospođa ministarka“.
Marija Vicković, dobitnica plakete 2018.godine
Da li će manifestacija „Žanki u čast“ biti održana onlajn ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, Rabrovo čuva svoju Žanku od zaborava.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Da se vidi, da se zna ”koji sufinansira Opština Kučevo po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2020.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
