Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Nemogućnost zaposlenja i male plate su razlozi zbog kojih Vlasi uglavnom odlaze sa svojih ognjišta. Da li bi razvoj privrede, poljoprivrede ili turizma mogao da smanji emigracije vlaškog stanovništva, istražuje E-Braničevo.
U selima koja su pretežno naseljena Vlasima, stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom i stočarstvom, ali samo retki obrađuju velike površine zemljišta ili se ozbiljno bave stočarstvom.
Srećko Grujić sa telićima
Porodica Grujić iz sela Starčeva, opština Petrovac na Mlavi, Suza, Srećko i njihovo dvoje dece, registrovali su farmu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom i uzgojem stoke. Po rečima Suze Grujić posla ima mnogo, ali bitno je da može i da se zaradi.
„Imamo 23 krave, po dve muzemo istovremeno, mesečno proizvedemo od pet do šest hiljada litara. Onda dolazi otkupljivač koji uzima mleko i odvozi ga za Požarevac odakle se dalje distribuira. Takođe, imamo tri hektara pod žitom i sedam pod kukuruzom. Farma je porodičan posao i svi članovi su uključeni, tako da kompletna zarada ostaje u kući“, kaže ženska glava kuće Grujića i dodaje da žive isključivo od tog posla.
Suza Grujić
Suzin i Srećkov sin Filip školuje se za veterinara i planira da nastavi porodični posao. Da li je njihov primer zapravo recept opstanka vlaškog naroda na ovim prostorima i da li bi razvoj poljoprivrede u selu mogao da smanji emigracije, pitamo Suzu.
„Mislim da bi mogao, ali mladim ljudima je potrebna podrška u vidu subvencija kako bi pokrenuli posao, jer poljoprivreda zahteva dosta ulaganja, nafta je skupa. Mislim da, pored poljoprivrede, može da se razvija i turizam, sve je to povezano“, smatra ona.
U pravljenju silaže pomažu i komšije
U sklopu Doma kulture u Starčevu, u prostoriji koja je data Udruženju žena “Starčevljanke” na korišćenje, otvoren je etno kutak, u saradnji sa Zavičajnim muzejom Petrovac na Mlavi i Danicom Đokić iz Narodnog muzeja Požarevac. Tu su vredne i uporne Vlahinje iz ovog sela napravile pravi mali muzej vlaške kulture i tradicije, veoma zanimljiv za potencijalne turiste. To bi mogao da se nazove i kao prvi korak ka privlačenju turista u Starčevo, ali na tome još treba ozbiljno raditi, što ove žene svakako ne mogu same, bez pomoći nadležnih opštinskih institucija. Svesni su ovde meštani, da bi u budućnosti trebalo da se osmisle i dodaju još neki sadržaji u cilju razvijanja seoskog turizma, ali to je na “ dugačkom štapu”.
Meštani petrovačkog sela Kladurovo, takođe danas uglavnom žive od poljoprivrede, i to najčešće od stočarstva. Gazdinstva Radiše Mikšića, Danka Sekulića, Milene Stojanović imaju po nekoliko desetina krava i junica. Kada je seoski turizam u pitanju, ovo selo je otišlo korak dalje. Udruženje žena „Zlatne ruke Kladurova“, koje je nastalo 2009.godine i bavi se očuvanjem tradicijie ovog kraja i autetntičnosti starih vlaških jela i rukotvorina, uz pomoć opštine i meštana, preuredilo je staru zgradu Mesne kancelarije i napravilo Etno kuću sa dvorištem.
Etno kuća u Kladurovu
“Možda je ovaj prostor mnogo ranije sazidan, ali je u katastarske knjige upisan 1936.godine i u vlasništvu je opštine Petrovac na Mlavi, koja je nama ustupila na korišćenje. Pošto je kuća bila ruinirana mi smo je preuredile tako da izgleda starinski – bila je lepljena blatom sa spoljne strane, unutra ima dasaka i cigle. Doneli smo starinske predmete, svako je doneo šta je imao– stari razboj, vunicu, krevete, ćilime i slično. Od 2011.godine Etno kuća je stalno u funkciji”, kaže Vanka Jovanović, predsednica udruženja.
Ovaj kutak prvenstveno je bio namenjen za korišćenje tokom čuvene manifestacije “Žumerijada”, koja se održava u ovom selu, da svi koji dođu imaju šta da vide i gde da se smeste. Inače etno kuća ima ukupno pet soba i može da primi na prenoćište šestoro ljudi. Jovanović kaže da bi kuća mogla da bude otvorena stalno za postioce ali da to još nije zaživelo. Udruženje, kaže, na tome ne zarađuje, ali bi uz dobru promociju neki mlađu ljudi mogli da se time bave i zarađuju, čime bi , veruje, zaživeo i seoski turizam u Kladurovu.
Vanka Jovanović
“Bili su nam jednom planinari i rekli da je šteta što se to negde ne reklamira da bi ljudi čuli i došli da obiđu.Bili su nam na prenoćištu i mladi glumci iz Beograda koji su spremali neki postdiplomski rad, i spavali su na slamarici i starinskim čaršafima.Takođe, u goste su nam ove godine bili predstavnici ambasade Palestine na čelu sa ambasadorom, koji su na posebnom štandu predstavili svoju kulturu”, priseća se Jovanović.
Vanka smatra da bi razvojem turizma u ovom, ali i drugim vlaškim selima,mogao da se smanji stepen emigracija vlaške nacionalne manjine.
“Sigurno da bi razvojem turzma mogao da se spreči odlazak mladih. Mnogo ljudi iz vlaških krajeva je radeći u dijaspori pokupovalo imanja i mogli bi da se bave seoskim turizmom, ali neko treba da pokrene tu priču.Potrebna je inicijativa školovanih ljudi. Siguno da može, dokaz je Banja Ždrelo”, kaže ona.
Udruženje žena “Nezaborav” iz Laznice kod Žagubice je registrovano pre šest godina, a na čelu se nalazi Borica Zrnkarević. Ovo udruženje je veoma aktivno i dobitinik je više priznanja i nagrada.
Borica Zrnkarević
“Bavimo se izradom ručnih radova, suvenira i drugih upotrebnih predmeta od raznih materijala, vezemo, tkamo, pletemo, radimo ono od čega možemo nešto da zaradimo. Mušterije su iz inostranstva. Nama nije samo cilj da učestvujemo na manifestacijama i pokažemo naš rad, mi hoćemo i da zaradimo, ali to je uglavnom sitno”, kaže Zrnkarević.
Proizvodi od novina
U zgradi škole u Laznici uredile su jednu prostoriju u etno duhu, izgleda kao mali muzej, a koriste je za okupljanje članica, organizovanje radionica i pripremu hrane. Organizuju kreativne radionice za decu i na taj način prenose na mlade bogatu kulturu i tradiciju vlaškog naroda. Subotom uveče ovaj prostor je otvoren za posetioce.
“Lokalna samouprava nam pomaže, ali to nije dovoljno. Nama treba neko da nas uputi na koji način da ovo što dosta dobro radimo, razvijemo i više zaradimo. Moglo bi više ljudi da se uključi u razvijanje ženskog preduzetništva, da pomogu država, lokalna samouprava i Turistička organizacija Žagubice. Bitno je da se obezbedi neko tržite gde ljudi mogu da prodaju proizvode jer samo u tom slučaju ima svrhe raditi i ostati ovde. Razvoj ženskog preduzetništva bi mogao da doprinese da mladi ljudi ostanu na selu, jer odlaze oni koji nemaju gde da rade”, kaže Zrnkarević.
Zbog višedecenijskog odsustva industrije na teritoriji opštine Žagubica, kao i u čitavom Homolju, mr Vladan Lazić, direktor ovdašnje Turističke organizacije, baš u tome vidi glavni preduslov za razvoj turizma, pre svega ruralnog.
“Postoji niz sela koja imaju veoma povoljne prirodne uslove, kao i higijensko tehničke, za razvoj seoskog turizma, ali svakako uz niz stimulativnih aktivnosti prema domaćinstvima koja bi se uključila u ovakav vid turizma. Smeštajni kapaciteti su veoma skromni, kako zbog nedovoljne edukacije stanovništva, tako i zbog njihovog sastava u pojedinim selima.Zbog emigracije, u selima je stanovništvo pretežno starije dobi i kao takvi, teško se odlučuju za neku ozbiljniju aktivnost. Postoji nekoliko seoskih domaćinstava koja se aktivno bave ovim vidom turizma i to su pretežno povratnici iz inostranstva ili strani penzioneri, koji žele da ostatak života prožive u rodnom kraju, a ujedno da imaju i dodatni izvor zarade. Takva domaćinstva svoje aktivnosti obogaćuju izuzetnom gastronomskom ponudom, za koju možemo slobodno da kažemo da je organskog porekla. Zdrav, nezagađen vazduh, bogatstvo izvora sa pijaćom vodom, netaknuta priroda, izuzetno bogatstvo kulturne i nematerijalne baštine, našu regiju čine veoma privlačnom potencijalnim gostima”, ističe Lazić.
mr Vladan Lazić, direktor Turističke organizacije Žagubica
Prilika da se za kratko vreme i na jednom mestu prikaže sve ono što je u ponudi, jesu brojne manifestacije, po kojima je žagubički kraj nadaleko poznat. Turistička organizacija, kao nosilac ovih aktivnosti, maksimalno je uljučena u promociju opštine, pa i čitave regije, kaže Lazić, i samim tim dokazuje da se uz izvesno angažovanje može privući veliki broj turista, koji kad vide šta sve Homolje nudi, imaju želju, ne samo da se zadrže jedan vremenski period, nego da se Homolju uvek vraćaju.
Lazić tvrdi da su stvoreni dobri uslovi na području opštine Žagubica za razvoj turizma, da oni koji se time bave mogu od toga da žive i da bi to svakako doprinelo smanjenju emigracija vlaškog stanovništa.
“Kroz razna predavanja i edukacije, kao i druge mnogobrojne aktivnosti, Turistička organizacija pokušava da stanovništvu ukaže na značaj seoskog turizma i kroz brojne projekte i podsticajna sredstva od strane države, svi oni koji se opredele za to, a svakako uz već navedenu ponudu, imaju stvorene uslove da im to bude i glavni izvor finansiranja. Samim tim bi se smanjila višegodišnja emigracija stanovništva, naročito mlađe populacije, koja bi uz jednu veoma zanimljivu aktivnost ostala na svom ognjištu”, kazao je Lazić.
Po rečima Radiše Dragojevića, predsednika Izvršnog odbora Nacionalnog sveta Vlaha Srbije, u poslednjih nekoliko godina dosta je ulagano u turizam u Braničevskom okrugu i stvoreni su određeni preduslovi, ali kako kaže, zaostaju za nekim drugim krajevima jer se tome ranije nije pridavala adekvatna pažnja, niti se na pravi način koristilo ono što je priroda dala ovom kraju.
Radiša Dragojević, predsednik Izvršnog odbora NSV
“Kroz uređenje infrastrukture, ulaganja u rekonstrukciju Golubačke i Ramske tvrđave, kroz rekonstruisanu putnu mrežu koja će omogućiti da se lakše dođe do homoljskih planina, do Ceremošnje ili banje Ždrelo, temelji su stvoreni i očekujemo mnogo veća ulaganja. Mislim da je to jedna od šansi da se zadrže mladi na svojim ognjištima. Seoski turizam veoma teško dopire do svesti naših građana, da je to mogućnost za ostvarivanje prihoda, jer ulagalo se u objekte koji stoje neiskorišćeni, a mogu da budu u funkciji razvoja seoskog turizma.Što se tiče poljoprivrede, ulaganja države su primetna, ali nedovoljna, i sve je manje mladih koji se opredeljuju za poljoprivredu. Ako se to promeni, tu je naša šansa”, zaključuje Dragojević.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ AKO ODEŠ, NEĆE NAS BITI – kako sprečiti emigracije mladih Vlaha? “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2019 .godini.
-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
