Redovno održavanje vodotokova sprečava poplave (FOTO)

Braničevo

Društvo

Redovno održavanje vodotokova sprečava poplave (FOTO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Odvodnih i pomoćnih kanala, kao i drugih sistema za odvodnjavanje, prihvatanje velikih voda i odbranu od poplava, obično se setimo samo kada su nam neophodni i kada smo u neprilici zbog neke vremenske nepogode. Međutim, da bi mogli da nam služe u nevreme, vodoprivredne objekte moramo održavati redovno.

Kada je u pitanju prihvatanje atmosferskih i fekalnih otpadnih voda, brežanski kanal je „žila kucavica“ sistema grada Požarevca.

On se  delimično nalazi u industrijskoj zoni i napravljen je sa betonskom kinetom da se ne bi filtracijom u dnu kanala zagadilo podzemlje, jer se nalazi u zoni zaštite vodoizvorišta „Ključ“.

Redovno održavanje brežanskog kanala je neophodno da bi zadržao funkciju koju ima u smislu održavanja i otvaranja proticajnog profila, smatraju u požarevačkoj Vodoprivredi.

Ove godine će se čak tri puta kositi na vodopivrednim objektima na teritoriji Požarevca

Da bi kapacitet ostao na projektovanom nivou, podrazumeva se redovno košenje trave, uklanjanje biljne vegetacije, drvne mase koja se javi sa izmuljivanjem i čišćenjem kritičnih deonica od nanosa, veštački stvorenih pregrada.

Istovremeno se radi na obnavljanju ili uklanjanju nekih neadekvatnih prelaza preko brežanskog kanala, koji moraju da postoje i da koegzistiraju zbog komunikacije sa jedne obale na drugu.

Dragan Savić, tehnički direktor Vodoprivrede Požarevac, smatra da je trenutno održavanje brežanskog kanala dovoljno samo za postojeći nivo, te da će za budućnost biti potreban veći kapacitet.

„Širenjem grada, povećavanjem populacije, industrije, potrošnje vode, pa čak i u skladu sa klimatskim promenama zbog čega su sve češće nepogode sa jako velikom količinom vode u kratkom vremenskom roku na maloj površini, mora da se postavi pitanje funkcionisanja i održivosti postojećeg brežanskog kanala, pre svega da li je potrebna rekonstrukcija, povećanje kapaciteta ili izgradnja nekog novog sistema odvođenja atmosferskih voda,“navodi Savić.

Redovno održavanje je investicija u budućnost

Održavanje se uveliko radi na većini vodotokova drugog reda na teritoriji Požarevca, kao i na novom sistemu stare Mlave, od crpne stanice „Srećno“ do Bubušinca, kao i na delu od Bubušinca do Nabrđa.

Završena je i šesta faza Mlave koja sledeće godine ulazi u redovno održavanje

Sada je završena i šesta faza od Nabrđa do Trnjana koja bi od sledeće godine trebalo da bude deo redovnog održavanja.To je sistem na desnoj obali Mlave koji brani priobalje od podzemnih voda i eventualno od prelivnih voda koje mogu da se jave na tom delu regulisanog toka Mlave.

„Grad je apsolutno imao razumevanja za to. Kako se koja faza radova završi, sledeće godine ulazi u fazu redovnog održavanja,“ smatra Savić, dodajući da je neophodno redovno održavanje.

To je posebno važno ove godine, koja je pogodna za bujanje vegetacije, zbog čega će biti tri košenja, dva sečenja šiblja, izmuljivanje, čišćenje i zamena propusta, izgradnja novih propusta, tj. prelaza preko kanala.

Redovno održavane nekada podrazumeva i manje investicije

Dragan Savić podseća da redovno održavanje može da smanji troškove i štete za 90% u odnosu na sistem koji se napravi pa se ne održava, posle čega može samo da se napravi nov ili da se uradi rekonstrukcija postojećeg.

„Vi sa 10 odsto ulaganja održavate sistem funkcionalnim dugi niz godina. S tim što redovno održavanje podrazumeva i neko investiciono održavanje, jer je neminovno da se u takvom sistemu eksploatacije objekata pojave neka oštećenja, rušenja, pukotine na propustima, pucanje cevi... Ali, to je sve manje nego da zapustite sistem pa kad se vratite shvatite da tog sistema praktično više nema, da je zaraslo, zagušeno, da nema proticajnu moć,“kaže naš sagovornik.

 

Neodržavane površine pored reka često postanu deponije

Poseban problem kod vodoprivrednih objekata je mentalitet ljudi koji zapuštena mesta često koiriste kao deponije.

Efekti redovnog održavanja

Efekti redovnog održavanja vidljivi su i golim okom. U podrumima nema više vode, podzemne vode su niske. Povećava se korisna površina obradivnog zemljišta, pa je moguće obrađivati ga i u delovima gde to nije bilo moguće. Nema više močvarnih, zabarenih delova, nema trske.

Održavanje starog korita Mlave stvorilo je nove plodne oranice

„Mi smo imali zemljište pete i šeste kategorije, a sada raste kategorija tog zemljišta u smislu kvaliteta i sposobnosti da se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Dakle, višestruki efekti su sada prisutni kompletnom rekonstrukcijom tog sistema, a na nekim delovima je novo korito moralo da se radi. Višestruki su efekti ulaganja u redovno održavanje, nego investicija za dovođenje redovnog održavanja“, objašnjava Savić i dodaje da je isti slučaj i sa brežanskim kanalom.

„On je jako star objekat i neminovno je da se u narednom periodu donese odluka za njegovu rekonstrukciju, dogradnju ili izgradnju paralelnog sistema.“

Ostali vodotoci drugog reda

Većina vodotoka drugog reda je jako zapuštena. U planu je i čišćenje starog korita Resave u zoni Poljane, Lučice, Prugova. Korito je staro i stvara loš ambijent i po sanitarnom i vodoprivrednim kriterijumima.

Na Resavici je uklonjen čep

„Deo Resavice je urađen, uklonjen je čep. Sledeće godine planiramo da ona bude u programu radova, možda kao deo investicionog održavanja, jer je to zapušten sistem koji godinama nije održavan, nije ulagano u njega baš ništa“,   navodi tehnički direktor Vodoprivrede Požarevac.

 

Od sledeće godine Resavica bi trebalo da bude deo investicionog održavanja

Rade se i sekundarni vodotoci u Ćirikovcu i Klenovniku. Tamo se rešavaju problemi brdskih voda izgradnjom vodosabirnika, provirnih bazena... Svi ti radovi su definisani po problemima koji su prijavljeni prethodnih godina, kao i slučaj u Kličevcu, Rečici.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top