A PHP Error was encountered

Severity: Warning

Message: array_slice() expects parameter 1 to be array, boolean given

Filename: controllers/Cms.php

Line Number: 105

Backtrace:

File: /home/ebranice/public_html/app/controllers/Cms.php
Line: 105
Function: array_slice

File: /home/ebranice/public_html/index.php
Line: 342
Function: require_once

Slavimo Vidovdan, državni i verski praznik - vidovdan vera - vera pravoslavlje
Slavimo Vidovdan, državni i verski praznik

Braničevo

Društvo

Slavimo Vidovdan, državni i verski praznik

Foto: arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan.

Vidovdan je državni praznik koji se obeležava radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine. To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.

U crkvenom kalendaru ustanovljen kao sećanje na pogibiju Kneza Lazara i kosovskih junaka, Vidovdan je vremenom ujedno postao i datum kada se odaje počast svim stradalima u ratovima uopšte.

Na Vidovdan 1919. potpisan je i Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat. Na ovaj praznik 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. A 1948. na Vidovdan je doneta Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom.

Vidovdan je zapravo, u našem verovanju i tradiciji pre svega dan žalosti, praznik obeležen crvenim slovom što znači da se toga dana ne rade nikakvi veći poslovi, ali se takođe treba uzdržati i od bilo kakvog veselja.

Verovanja i običaji

Teorije o samom poreklu naziva su različite. Prema jednoj, ovaj praznik je nastavak svetkovanja Svetovida, božanstva starih Slovena, koji je bio patron obilja, ali i rata i kako se veruje, možda i vrhovni bog kod Srba pre nego što su preuzeli hriščanstvo. 

Po drugoj intepretaciji, naziv potiče od kulta ranohrišanskog sveca, Svetog Vida, koji su doneli nemački rudari, Sasi. Vid je smatran vrhovnim božanstvom – “Bogom nad bogovima” a svi drugi bogovi tek polubogovima. Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

Devojke bi trebalo da uberu vidovu travu i da je sa malo soli i parčetom hleba stave pod jastuk. Zatim bi trebalo, pre nego što legnu da spavaju da izgovore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”. Prema verovanju devojka će te noći sanjati svog budućeg.

Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top