Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Akademski slikar Dragan Milosavljević, bio je pedagog, direktor petrovačke srednje škole, sekretar Udruženja likovnih umetnika Petrovac na Mlavi. I danas stvara,a trenutno se na svoj način odužuje velikom srpskom naučniku, Mihajlu Pupinu.
Rođen je 23. januara 1955. godine u Kamenovu. Posle petrovačke gimnazije upisao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao 1979. godine u klasi profesora Mladena Srbinovića. Likovnu umetnost zavoleo je u srednjoj školi, podstaknut od strane Emila Kostića, profesora likovne umetnosti u Gimnaziji.
„U osnovnoj školi nisam imao naročito interesovanje za likovno, ali pošto sam bio „Vukovac“ i tu je trebalo zaraditi peticu, i kada je ocenjivanje, potrudim se i nacrtam rad. Niko nije verovao, ni drugovi ni nastavnici da sam to ja crtao. U srednjoj školi kada je bilo ocenjivanje radova, nacrtao sam nekoliko likova iz crtanih romana, mahom kaubojskih, što je bila jedina literatura. Videvši to profesor Kostić je rakao da mu to više ne crtam, već mi je dao da crtam iz knjiga likovne umetnosti. Bio sam oduševljen udžbenikom, gledao sam ilustracije, ali su me privukle biografije umetnika. Sve ono što je profesor pičao i čime me je uputio u čari i tajne likovnog“, priseća se Milosavljević.
Srednja škola „Mladost“ u Petrovcu na Mlavi
Crtajući i vežbajući uspeo je da upiše Fakultet likovnih umetnosti, što u to vreme nije bilo ni malo lako jer ih je u bivšoj Jugoslaviji bilo svega četiri, pored beogradskog, bili su još u Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani. Primljen je na grafički odsek, kao najbolji sa još troje studenata.
„Bio sam presrećan, studirati taj fakultet bilo je u to vreme božanstveno. Završio sam fakultet i vratio se u rodni grad gde sam se dugo bavio pedagoškim radom, a od 2001. godine posle „čuvenih“ promena, postao sam direktor petrovačke gimnazije i na tom mestu se zadržao 10 godina i devet meseci. Kada sam postao direktor škole zatekao sam oko 400 đaka, a kada sam otišao bilo ih je 630. Vodio sam se time da dete od 15 godina, u tom burnom periodu mladosti, nije dobro da ide od kuće, već da ostane uz roditelje i ide u školu uslovno rečeno pešice ili autobusom, ali da se vrati kući na spavanje. Osim deci, to je značilo i roditeljima jer je školovanje bilo dosta jeftinije. Danas je ponovo oko 400 đaka, možda i manje. Politika je malo umešala prste pa sam smenjen i čak dobio otkaz od tadašnje direktorke. Potražio sam svoja prava na sudu. Pošto je bilo izvesno da ću dobiti na sudu, dobio sam od petrovačkih političara „nepristojnu ponudu“, koju nažalost nisam mogao da odbijem, jer sam bio u kreditima. Ponudili su mi stalno radno mesto, da vodim Galeriju u Petrovcu i Udruženje likovnih umetnika Patrovac na Mlavi sa profesorskom platom, ukoliko odustanem od tužbe“ kaže Milosavljević.
Draganov prijatelj Danilo Radojković, književnik iz Petrovca na Mlavi, u više navrata je o njemu govorio i pisao. Objavljivao je u časopisima, ali i u svojoj knjizi „Predeli književnosti i umetnosti“. Svojevremeno ga je okvalifikovao kao slikara poteza i materije, dok je sada, kako kaže, evoluirao i naperedovao.
Danilo Radojković na otvaranju jesenjeg salona ULUP u Galeriji „Krug“
„On je slikar ekpesionističke orjentacije i njegova likovnost je pretežna u njegovom radu. Ima jedan lep kontinuitet i mislim da je danas, ne samo u našem gradu, več i šire, dobar srpski slikar koji je završio akademiju. To nije samo moje mišljenje, već su to potvdili i drugi ljudi. Poznajem ga već tridesetak godina, družimo se, a slikarstvo i umetnost nas je zbližila. Poznajem još iz njegovog ateljea mnoge slike koje je on radio i znam kako razmišlja, šta je njegova slikarska poetika i šta je životno uverenje. Mislim da je on pre svega slikar, pa sve drugo“, rekao je Radojković.
Milosavljević smatra da je Galerija „Krug“ od 2013, kada je počela sa radom, napravila bolje rezultate nago požarevačka galerija, jer su u njoj izlagana dela kvalitetnih svetskih i domaćih umetnika. Bio je, kaže, uporan i tadašnji predsednik opštine je omogućio da se stvori prava Galerija.
Otvaranje izložbe u galeriji „Krug“
U njoj su bile izložene slike velikog formata američkog umetnika čije se slike po svetu prodaju za više od 100 hiljada dolara, a u to vreme je izlagao u „Smitsonian institutu“ u Vašingtonu. Izlagao je i Edgar Han Lopez, meksički slikar koji je sa čuvenim Dijegom Riverom, slikarom i suprugom još čuvenije Fride Kalo, predstavljao Meksiko na Svetskoj izložbi likovnih umetnosti. Petrovčani su mogli da vide i slike Milete Andrejevića, domaćeg slikara, jedinog iz Srbije čija je slika izložena u „Metropoliten“ muzeju u Njujorku. Plejada ruskih slikara izlagala je u gradu na Mlavi, potom ukrajinski, kada je svakako bila najinteresntija slika „Černobiljska madona“. Izlagao je i Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti iz Beograda, Bisenija Tereščenko, čuvena mozaičarka koja je između ostalog uradila mozaike u Andrićgradu, predstavila se i Petrovčanima.
„Ona je bila zadovoljna kako smo postavili izložbu i kazala je da u nekim galerijama njeni radovi izgledaju lošije nego što jesu, a u drugim i bolje nego što jesu, što je bio slučaj i sa našom galerijom. Ona nije jedina koja je prezadovoljna“, veruje petrovački umetnik.
Milosavljević nije zadovoljan kako su ispraćeni događaji u Galeriji, jer sada, smatra on, umetnost teže prolazi u medijima, primat imaju, kako kaže, lakrdije i skandali, te da inscenira tuču sa suprugom pred otvaranje izložbe, to bi bilo u svim novinama.
Mozaik na ulazu u galeriju „Krug“
Uradio je i mozaik veličine oko sedam metara kvadratnih i poklonio ga gradu. Izrada je trajala 14 meseci „junačkog“ rada, a materijal je obezbeđen preko udruženja. Mozaik se nalazi oko ulaznih vrata sa spoljne strane, i po mišljenju mnogih najlepši je ulaz u Galeriju. Podstaknut novinskim naslovima da se Srbija nije dovoljno odužila Mihajlu Pupinu, što i on smatra, „zainatio se“ i odlučio da se lično oduži velikom naučniku, tako što će uraditi njegov veliki portret kao mozaik. Planira da ga završi na proleće.
Postavljanje mozaika
Od početka radi ulje na platnu, a poslednih godina intenzivno se bavi akvrelom i izradom mozaika.Potencira da najviše voli da slika pejzaže i prirodu.
Imao je nekoliko samostalnih i mnogo kolektivnih izložbi. Skoro će u penziju, a nagrade nikad nije dobio, kako kaže, i ne mora. Školske ekipe za vreme njegovog mandata beležile su velike rezultate, a nikada za to nisu bile nagrađene, tvrdi.
Slikarov naslednik
"Ono što se dešavalo velikim ljudima, dešava se meni malom i sitnom. Odlično. Ako se to desilo nekom velikom, šta ja hoću. Veliki Petar Petrović Njegoš nikada u životu nije dobio priznanje za književnost, jer su smatrali da se on time bavi tek tako. Danas se ne može zamisliti ozbiljan književnik a da nije pročitao Njegoša,“ smatra Dragan Milosavljević.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Uspešni Petrovčani – legende koje žive ” koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
