Ozimih strnih žita ima oko 40 hiljada, jare kulture obuhvataju oko 110 hiljada hektara, od kojih čak 65 hiljada zauzima kukuruz. Uljane kulture zauzimaju između 21 - 23 hiljade hektara, krmno bilje šest do sedam hiljada, a ostalo je površina pod povrćem i voćem, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Požarevac.

 Plodna stiška ravnica
Velike površine obradivih površina u plodnoj stiškoj ravnici ne donose samo prinose, već nažalost i neke probleme. Jedan od najvećih su njivski požari, koji su prethodnih godina do te mere bili brojni, da su nadležni bukvalno molili lokalne medije da se uključe apelima, ali i edukacijom poljoprivrednika. 
Braničevski okrug dve godine unazad imao je najveći broj požara na otvorenom usled spaljivanja žetvenih ostataka na njivama, što neminovno dovodi do posledica po zdravlje stanovnika, ugrožava floru i faunu, ali i živote ljudi. 

Svakodnevni prizori - gori njiva u blizini Požarevca

Ni posle brojnih upozorenja problem nije počeo da „tinja“, što delom govori o nemaru, ali i nedovoljnoj informisanosti poljoprivrednika iz ovog dela Srbije.  
Istraživanjem smo došli do zvaničnih podataka koji ukazuju da je u prethodne tri godine u Braničevskom okrugu (grad Požarevac i osam opština) identifikovano 1526 njivskih požara usled paljenja žetvenih ostataka. Vatrogasci su jedva postizali da ugase vatrene stihije koje su se, neretko pospešene košavom po kojoj je ovaj kraj poznat, širile čak i do naseljenih mesta i prvih kuća, čime su životi i imovina ljudi bili ugroženi.
Zakon o zaštiti od požara strogo zabranjuje spaljivanje strnih useva, biljnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru i propisuje oštre kazne, ali ni to nije sprečavalo da poljoprivrednici i dalje vrše spaljivanje žetvenih ostataka. Svakodnevno su izbijali požari, a poljoprivrednici, nesvesni da pored svega ostalog, na ovaj način trajno uništavaju i bakterije koje su neophodne za plodnost zemljišta, činili su ogromne i trajne štete po zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta i životnu sredinu. Izazivanje ovakvih požara na otvorenom ima negativne efekte ne samo na zemljište i ekosistem, već predstavlja i jedan vid opasnosti po život ljudi, ali i životinja. 

Idealna prilika da se uništi i letina u okolini

Nažalost, dešavalo se da usled ovakvih požara dođe do gubitaka ljudskih života, pa je tako 2012.godine u 3600 požara šestoro ljudi izgubilo život u Srbiji. Izgorelo je i devet pasa u Vojvodini zbog nekontrolisanog paljenja njiva. 
 
 Po rečima Gorana Đorđevića, načelnika Sektora za vanredne situacije u Požarevcu, broj ovakvih požara je u 2020. manji nego lane.Bar do sada. Ali tome, nažalost, nije doprinela povećana svest poljoprivrednika.
„U 2018. godini bilo je 578 intervencija na otvorenom prostoru, gde spadaju požari posle žetve, 2019. godine bilo je 719 intervenija, a u prvih sedam meseci ove godine zabeležen je 271 izlazak vatrogasaca na otvoreni teren“, kaže Đorđević.
Do kraja jula primećen je manji broj ovih požara u odnosu na periode iz prethodne dve godine. Uzrok leži u prekršajnim prijavama, ali i celokupna situacija sa epidemijom koronavirusa, donekle je uticala na smanjenje paljenja ostataka po njivama.

Goran Đorđević, načelnik Sektora za vanredne situacije u Požarevcu
„Napisali smo i dosta prekršajnih naloga i sigurno da je i to uticalo da sada imamo malo manji broj požara u odnosu na raniji period, ali su i svi pogođeni situacijom sa Kovidom 19, koji je takođe uticao. Tokom 2018. godine napisana su 64 prekršajna naloga, prošle godine 99,  a za prvih sedam meseci tekuće godine 17 prijava. Kazna je 5.000  dinara ukoliko se plati u roku od osam dana, a 10.000  ukoliko se plati posle tog roka“, navodi Đorđević.
Iz Sektora za vanredne situacije i dalje apeluju da se ne pale strnjišta, kako bi se predupredile štete po zdravlje i živote ljudi, biljnog i životinjskog sveta, po imovinu u okolnim naseljima koji se graniče sa njivama – kuće, pomoćni objekti, vinogradi, šume... Takođe upozoravaju poljoprivrednike da time čine štetu i zemljištu, jer se vatrom ubijaju pozitivne bakterije i mikroorganizmi, dobri za plodnost zemljišta, pa njive vremenom postaju manje rodne.
Stručnjaci ukazuju da spaljivanje žetvenih ostataka izaziva i dodatne štetne posledice po ekološki sistem jer se podstiče i proces globalnog zagrevanja.
Nizom medijskih sadržaja do kraja godine iznosićemo činjenice i zajedno sa stručnjacima edukovaćemo poljoprivredne proizvođače i preventivno delovati u buđenju svesti o štetnim posledicama koje trpi okolina, ali i oni sami. Takođe ćemo ukazati i na mogućnosti da se umesto šteti, zaradi od biljnih ostataka, čime nameravamo da podstaknemo udruživanje poljoprivrednika i pokretanje malih eko biznisa, što će doneti višestruke koristi zajednici i ekosistemu.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta "  Ne pali, već zaori i zaradi" koji preko Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja  za internet medije u 2020.godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.