Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Kada imate sreće da odrastete na selu, stasate u osobu kojoj nijedan posao nije ni stran, ni težak. Takav je i Jovan Radovanović iz sela Zelenik kod Rabrova, učenik četvrtog razreda Poljoprivredne škole sa domom učenika „Sonja Marinković“ u Požarevcu.
Kada nije u školi, možete da ga zateknete da kosi travu u blizini kuće ili kako pomaže dedi i starijem bratu u poljoprivrednim poslovima.
Jovan završava srednju Poljoprivrednu školu, a poljoprivredom je počeo da se bavi još u osnovnoj
Zbog te privrženosti prirodi i selu, upisao je smer poljoprivredni tehničar i tako došao do novih znanja koja uveliko primenjuje na 35 hektara koje obrađuje sa porodicom.
Na 10 hektara imaju pšenicu, isto toliko pod kukuruzom i na 15 hektara suncokret. Za svinje koje gaje za ličnu upotrebu imaju i malo lucerke i ovsa.
Na njivama, u vinogradu i voćnjaku, počeo je da pomaže već od desete godine.
„Voleo sam to, nekako me vuklo, voleo sam da vozim mašine, da idem da radim u prirodi. Tada nije bio veliki posao za mene i još uvek ga usklađujem sa školom, jer brat i deda rade, a kad sam kod kuće vikendom ja im pomažem“, skroman je mladi poljoprivrednik.
Ovaj trojac nema posebno određena zaduženja, već se organizuju u skladu sa prilikama. Ipak, Jovan priznaje da najviše voli da ore, da kosi lucerku, bere kukuruz, a voli i žetvu, jer je tada po celi dan na traktoru.
Jovan najviše voli kada je vreme za žetvu i berbu, jer je tada po celi dan na traktoru
Njegov glavni posao sa dedom je sakupljanje šljiva i negovanje vinograda.
Rezidbu i zalamanje vinograda učili su i u školi. Na taj čas Jovan je došao spreman, jer to sa dedom radi od malena. Međutim, školski način i dedin način se malo razlikuju, pa sad Jovan pokazuje dedi nove tehnike.
„Znao je on, ali to nije bilo pofesionalno. Prihvata, ali i dalje se trudi da ne poseče mnogo kako bi više rodilo, za razliku od škole koja kaže da treba više da se skine da bi moglo drvo bolje da diše“, objašnjava Jovan.
Kada je u pitanju vinograd, deda i Jovan dopunjavaju znanja o orezivanju
Kako kaže, ništa mu nije teško.
„Ima pojedinih poslova koji su pipavi i spori, poput kupljenja šljiva. Malo je dosadno, jer su mnogo sitne. Meni je lakše da ceo dan budem na traktoru nego da kupim šljive 3 -4 sata.“
Porodica Radovanović brine i o 90 košnica
Koliko je rad na jednom poljoprivrednom domaćinstvu raznolik, govori i to da porodica Radovanović ima i skoro 90 košnica.
Jovan i tu pomaže kad se prave ramovi, cedi med...
„Ja sam glavni kad oko njih treba da se pokosi trava, da se raščisti da ne bude korov“, priča nam.
Prijatelji u Poljoprivrednoj školi nisu iznenađeni obimom posla koji Jovan postiže, jer ima mnogo dece sa sela koja znaju koliko posvećenosti zahtevaju poljoprivredni radovi. Ipak je on i najbolji učenik u odeljenju.
Poljoprivredu baš zato i voli, jer uvek ima nešto da se radi.
„Sam si svoj gazda. Možeš kod kuće, a možeš da postigneš i sve na njivi. Ne moraš da putuješ, niti da ti neko šefuje“, dobro je već promislio i ubeđen je da se poljoprivreda isplati kada se rade veće površine.
Međutim, iako je siguran da će poljoprivreda biti njego poziv, želi da nauči još neki posao koji bi ga zainteresovao, jer smatra da će imati dovoljno vremena za sve.
„Voleo bih da imam još nešto pored poljoprivrede, jer tokom zime nema toliko obaveza pa mogu da se rade dodatni poslovi. Neku vrstu zanata. Pčele su tu odličan izbor. Kad se dobro radi, sve se isplati. Samo mora da se vodi računa o troškovima i da se eksperimentiše šta je dobro,“ odlučan je Jovan.
Očekuje da će ovo biti dobra godina. Posle setve je bilo malo kiše, nešto će kasnije da nikne, jer nije pala na vreme. Ali, sad je dobro što nema kiše, jer je u toku cvet bagrema koji je glavna paša za pčele.
Do sada je Jovan bio samo pomoćnik, jer je mnogo vremena provodio u školi, a dedi i bratu je pomagao uglavnom tokom vikenda.
Sledeća sezona je definitivno njegova.
Ovaj tekst deo je serijala „Sistem vrednosti“ koji podržava kompanija „Market parket“ iz Požarevca
