Raste u rano proleće na vlažnom i humusnom zemljištu u listopadnim, četinarskim i mešovitim šumama. Stručnjaci i travari upozoravaju - listovi divljeg luka su veoma slični otrovnim listovima đurđevka i mrazovca. Zato obratite pažnju. Ukoliko niste potpuno sigurni da cete ubrati baš sremuš, bolje je da ga kupite na pijaci. 

Zbog glavnog sastojka alina, koji se rasecanjem ili zagrizanjem, pod uticajem kiseonika, pretvara u alicin, sremuš pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i pomaže da krvni sudovi ostanu mladi i elasticni. Takode, doprinosi da se krv ne lepi, već da normalno protiče kroz krvne sudove. Za normalnu cirkulaciju krvi dovoljno je pojesti samo jedan gram sremuša dnevno, dok vam za potpuno isto dejstvo treba tri čena belog luka. 

Bogat je etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šecerom, vitaminom C, karotenom, belančevinama, mastima, pa nije čudo što poseduje fenomenalan „antiejdž“ efekat. Sremuš brzo čisti organizam od štetnih materija, pa cak može da spreči napade glavobolje, kao i da poboljša varenje. 

Deluje antibakterijski, a pomaže i kod hematoma i rana koje teško zarastaju. Pomaže kod arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, bolesti jetre, pluća, pri čišćenju rana, želuca i creva... 

Odličan je za iskašljavanje i olakšava disanje. Ukoliko se osećate iscrpljeno i malaksalo, sremuš će vam poboljšati cirkulaciju, regulisati krvni pritisak, pod uslovom da ga koristite u svežem obliku. Ako stvarno želite da osetite njegove zdravstvene efekte, treba ga svakodnevno jesti dve do tri nedelje. 

Možete ga koristiti kao dodatak salatama ili čorbama, varivima, u namazima ili sosovima. S njim nećete imati problem s neprijatnim zadahom, jer se karakterističan miris oseća samo dok se jede, navodi se na sajtu Herbateke.

Više informacija o zdravlju pročitajte OVDE.