Stranci u tuđoj i u svojoj zemlji (FOTO)

Braničevo

Društvo

Stranci u tuđoj i u svojoj zemlji (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Opstanak Vlaha na selu je neizvestan, nerazvijenost i razuđenost dalje uzrokuju sve druge nepogodnosti u kojima se svakodnevno ogleda (ne)kvalitet života ove manjine u ruralnim područjima.

Najviše Vlaha je nastanjeno u Istočnoj Srbiji (32 873 ) i delu Pomoravlja ( 1938 ) dok  u mnogo manjem broju žive u Beogradu, Južnom Banatu i Rasinskom okrugu, a u potrazi za poslom nastanili su se na svim kontinentima.

Po popisu iz 2011.godine prosečna starost Vlaha je 51,27 godina što ih čini jednom od najstarijih zajednica u Srbiji. Njihov život nije nimalo lak ako pođemo od činjenice da je područje na kome žive veoma razuđeno i nerazvijeno, pre svega u infrastrukturnom smislu, što dalje uzrokuje sve druge nepogodnosti u kojima se svakodnevno ogleda (ne)kvalitet života Vlaha na selu.

U Braničevskom okrugu Vlasi su najrasprostranjeniji narod. Najviše žive po selima i većina se bavi poljoprivredom koja grca u velikim problemima, počev od nedostatka radne snage, poljoprivredne mehanizacije, preskupog goriva i repromaterijala, lošeg plasmana poljoprivrednih proizvoda kao i nedovoljnih lokalnih podsticaja. Nemotivisani i demoralisani, mladi „dižu ruke“ od problema, napuštaju svoja ognjišta i odlaze u evropske države u potrazi za sigurnošću i boljim kvalitetom života.

Jasminka Golubović

Jasminka Golubović je poljoprivredni proizvođač iz Porodina čije domaćinstvo ima sedam članova. Ratarstvom, stočarstvom i povrtarstvom se bavi od svoje rane mladosti i to je bio jedini i dovoljan izvor prihoda za porodicu. Sada su roditelji na izmaku snage, deca studiraju i pomažu roditeljima ali da bi došli do gotovog novca sve češće se bave sezonskim i privremenim poslovima.  

„Kada bih život na selu posmatrala kao turista, mogla bih reći da je mnogo lep. Imate priliku da uživate u čarima prirode i prelepim seoskim običajima. Ljudi se međusobno poznaju i druže, seljak ne gleda na sat za radno vreme ali gleda u nebo. Danas smo svedoci mogućnosti da njegova godišnja proizvodnja može da nestane takoreći u tren oka, usled sve češćih raznih prirodnih nepogoda“, kaže Jasminka Golubović.

Porodin je veliko i bogato selo u opštini Žabari naseljeno pretežno vlaškim stanovništvom. Jasminka je dugo na čelu seoskog KUD-a „Mladost“ koje ima tri generacije igrača, ali se člansvo iz godine u godinu osipa zbog odlaska stanovnika u inostranstvo.  

„Selo je postalo pusto jer su mladi ljudi otišli u potragu za boljim životom. U našoj zemlji nemaju posla u struci za koji bi bili adekvatno plaćeni, a takva sudbina je i onih koji su se prekvalifikovali. Majkama na selu su uskraćena primanja za trudničko i porodiljsko bolovanje  jer njihova domaćinstva imaju zemlju koja stoji uparložena zbog nedostatka mehanizacije. Nemaju prava ni na dečje dodatke jer se uvek računa kao prihod i ono što u praksi ne postoji. Infrastruktura je nerazvijena, nema prerađivačkih pogona, čak ni otkupnih stanica, poljoprivredni proizvodi su jeftini a proizvodnja preskupa, cene goriva su velike kao i sadnog materijala i veterinarskih usluga. Poseban je problem nedostatka radne snage, a još veće nezadovoljstvo stvaraju premale penzije, preskupi lekovi i zatvaranje seoskih škola, što nam nameće dodatne troškove“, priča naša sagovornica.

 

Ponosna mama – Jasminka sa svojim ćerkama, folklorašicama

Jasminka sa setom konstatuje da nije ostvarila svoje mladalačke snove o velikoj i srećnoj porodici. Kaže da nema mogućnosti ni uslova da zadrži svoju decu u zemlji jer je sistem ometa i ne pruža adekvatne uslove za život. Smatra da bi otvaranje novih proizvodnih pogona i nepartijsko zapošljavanje doprinelo boljitku, kao i efikasne mere države za potsticanje rađanja, savetodavna i stručna pomoć stanovništvu  za samozapošljavanje, osnivanje zadruga i bolje organizovanje mladih.

Smeta joj što svoje proizvode mora da proda takozvanim prekupcima jer nema garantovanih cena, što mladi rade po kineskim radnjama za minimalac i što se naplaćuje linijski prevoz i lekovi deci, trudnicama i starim licima.  

„Očekujem da će država doneti novu strategiju razvoja koja će obuhvatiti ulaganje u malu privredu  jer su tu veliki potencijali gde bi mnogi mladi pronašli uhlebljenje, da se mladima omogući kreditiranje po minimalnim kamatama i bez starosnih ograničenja, da se u fondove za poljoprivredu zaposle ljudi  iz struke koji će izlaziti na teren, a ne oni koji nemaju veze sa poljoprivredom, zatim da se stave u funkciju svi mogući podsticaji i usmerenja da mladi obrađuju svoju zemlju. Mišljenja sam da su našoj državi neophodni jasno definisani razvojni ciljevi, i u skladu sa tim, sveobuhvatne reforme koje bi dovele do sistemskog uređenja u interesu građana,“ navodi Jasminka.

 

Ćira Priulović sa suprugom

U Gložani, zaseoku najvećeg vlaškog sela Neresnica u opštini Kučevo, živi tročlana porodica Priulović. Poljoprivreda je osnovna delatnost kao i stočarstvo. Sezonski poslovi drvoseče nisu strani domaćinu Ćiri Priuloviću.  

„Život na selu ima posebne čari. Svako ko voli prirodu može da uživa na selu ali da bezbrižno živi je ljudska fantazija. Da bi se opstalo mora mnogo da se radi i to nije problem kada za to postoje dobri uslovi, pre svega da čovek ima dovoljno obradive zemlje, potrebnu mehanizaciju i da može proizvedeno  pošteno da unovči. Rad nije nikakav problem ako bi mogao blagovremeno da napravim proračun svog ulaganja. Nemam puno oranica pa sam gajio stoku koju na kraju nisam imao kome da prodam. Moja država uvozi poljoprivredne proizvode ne sagledavajući situaciju na terenu i tako uništava domaće proizvođače. Nije mi bio problem  da radim i za dnevnicu jer sam školovao ćerku, ali to je sitna para i nesigurna,“ priča nam Ćira.

Uzda se, kaže, u svoju državu i očekuje reforme i podsticaje za razvoj poljoprivrede. Do sada se snalazio na razne načine, čak je i ženu na rizik slao na po tri meseca u inostranstvo da radi da bi zakrpio rupe u kućnom budžetu. U opštini je, kaže on, došlo vreme potpune nemogućnosti zaposlenja jer nema proizvodnih ni prerađivačkih pogona, a nema više ni šta da se prodaje. No, ipak se nada...

„Ćerka je završila srednju školu na ekonomskom smeru i radim na tome da je zaposlim  negde u blizini, jer ako ode u inostranstvo neće se vratiti. Tržište rada je tamo veće a time i poslovna sigurnost. Mladi ovde trenutno nemaju perspektivu i zato njihovi planovi vode ka tuđoj državi.“

Mladi Vlasi ne biraju posao, brzo uče i nije im problem da se prekvalifikuju ako to pruža mogućnost da se zaposle. Jedino su zahtevni u pogledu redovnog i adekvatnog plaćanja njihovog rada. To ističe Bojan Kostić iz Lješnice, koji radi u auto servisu a prvobitno je završio trgovinu.

Bojan Kostić

„U selu je mnogo lepo da se živi ali treba i mnogo da se radi u odnosu na gradski život. Svoj radni dan uvek dopunim poslom kod kuće jer treba pomagati i roditeljima, uostalom, to je domaćinstvo koje ću ja naslediti i kontinuitet se mora održati. Nisam još oženjen jer planiram bolji posao sa većim primanjem, kako bih osigurao egzistenciju za porodicu“, kaže ovaj mladi čovek.

Nedostaje mu sigurnost jer ga permanentno muči strah od gubitka posla. Sa poslodavcem, kaže, nema nikakvih problema, ipak osetno je smanjenje klijenata jer ljudi masovno odlaze iz zemlje. Bojan veruje da bi se planskim investicionim ulaganjem države u proizvodne pogone proširilo tržište rada i time povećali prihodi potencijalne klijantele.

„Država bi morala pod hitno da donese zakonske regulative koje bi animirale našu dijasporu da ulaže u svoj kraj, da izgrade ili obnove proizvodne resurse jer oni za to imaju potencijala a takođe i  dodatnu motivaciju pošto tako uvećavaju svoju imovinu. Poljuljano je u poslovnom smislu i poverenje u državu, na čemu se mora permanentno raditi i u kontinuitetu nam se moraju pružati dokazi da je takvo stanje prošlo vreme. Poslednjih godina čujemo informacije o izgradnji i proširenju proizvodnih kapaciteta ali je činjenica da za većinu nema konkretnih efekata, naročito kod nas u Istočnoj Srbiji,“  smatra Bojan.

Ipak, ne gubi nadu da će uskoro doći do poboljšanja životnog standarda i da će se stvoriti bolji uslovi za zaradu, ali i isplativo ulaganje.

„Ako uskoro ne dođe do temeljitih reformskih promena, moja država će ostati bez mladih a to znači i bez budućnosti,“ zaključuje Bojan.

 

Nedostatak posla prazni sela

Velika nezaposlenost koja podjednako pogađa svo stanovništvo, bez obzira na nacionalnu pripadnost, je problem koji uzrokuje masovni egzodus. Takav talas odlaska u inostranstvo u Braničevskom okrugu je bio izražen šesdesetih, a naročito sedamdesetih godina prošlog veka. Tada su pojedini članovi, uglavnom iz seoskih domaćinstava koja nisu imala ni jednog zaposlenog, odlazili na privremeni rad, najviše u Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Motiv je bio samo da se zaradi traktor, sagradi kuća ili kupatilo, kupi njiva ili izgradi farma, zatim da se iškoluju deca, pa kupi auto, stan... Planiralo se investiranje i trošenje novca u svojoj državi, opštini, selu, za potrebe porodice, ali i izgradnju puteva, električne mreže, seoskih vodovoda i kanalizacije, za telefonizaciju, renoviranje škola, crkvi i druga opšta dobra .

Danas je retkost da se sretne neki povratnik, tj. inostrani penzioner koji živi u svojoj kući. Nakon mukotrpnih godina rada i žrtvovanja, to su sada iznemogli i neretko obogaljeni ljudi kojima je neophodna tuđa pomoć i nega. Da tuga bude veća, njihovi potomci su zauzeli njihova mesta u stranim zemljama, a oni žive nezasluženo usamljeno i u strahu, jer su česta  meta lopova i razbojnika. Veliki je broj prelepih građevina, velelepnih vila sa teškim rešetkama na prozorima i vratima, u kojima se retko začuje govor nerazumljiv za rodbinu i ovdašnje stanovništvo. Samo se po tabli na kapiji zaključuje da imovinu umesto domaćih pasa čuva neka agencija.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Vlaška sela – od uporišta do zgarišta tradicije" koji preko Udruženja”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2019.godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top