„Stiče se utisak, na osnovu načina kako prema nama nastupaju, da im ne pada na pamet mogućnost da smo mi jednako njihov korektiv, kao i svake prethodne i buduće vlasti, i da je tu uloga civilnih organizacija kao i slobodnih novinara jednako važna za jedno društvo, možda čak i suštinska“, kaže Marija Simić Lazarević iz Pokreta „Jasno i glasno“ koji se četiri godine u Požarevcu i po potrebi i okolini, kako kaže, zalaže za zakonitost  i transparentnost u radu vlasti.

„Grad Požarevac preko konkursa podržava različite projekte u raznim sferama delovanja nevladinih organizacija, od zaštite lica sa invaliditetom, nacionalnih manjina, preko brige o starima, mladima, u sprovođenju lokalnih akcionih planova za mlade, stara lica, Rome“, kaže Krstić.

„Naravno da tu postoji i neka druga priča sa nekim drugim nevladinim organizacijama koje imaju neke svoje druge političke afinitete, ali generalno sa ostatkom civilnog društva imamo odličnu saradnju.“

„Nije moguće da svako uvek isprati sve. Ja sam uvek bio za to da saslušam sve, pratim i na društvenim mrežama objave, saopštenja i njihovu borbu za nešto. Da vam navedem moje mišljenje: Na primer neko kaže da je u Kostolcu posečeno pet ili deset stabala i tu se diže cela afera, ali niko ne kaže da su posađena nova stabla, koja su čipovana da bi se pratio rast i razvoj. Međutim, kada se poseče drvo koje nije zdravo, koje će zaraziti neko drugo, odmah se diže afera. Oni ne razumeju da mi moramo da obnavljamo zelenilo. Ništa nije večno, ni mi kao ljudi nismo večni. Ako kažete da je posečeno, a ne i da je posađeno novo, onda dolazimo do političke stvari. Oni misle da je sve crno, a nije, već je sve belo“, tvrdi Dejan Krstić, član Gradskog veća za nevladine organizacije, kulturu, informisanje, socijalnu politiku i društvene delatnosti u Požarevcu.

„Vi stalno spočitavate da je ceo civilni sektor u istom košu. Međutim,  nevladine organizacije ne bi trebalo da budu ni vlast, a ni opozicija, već da se bave onim zbog čega su registrovani i da rade na stvarima iz svoje oblasti. Onda dođete do toga da neko ekološko društvo kaže nešto loše, a mi pitamo odmah za struku, da li nam se obratio ekolog. Na kraju dođemo do toga da smo mi kao grad konsultovali Šumarski institut, fakultet, stručna lica, a onda dođe neko ko nije stručan u toj oblasti i kritikuje“, smatra gradski većnik.

„Generalno, ekološka udruženja nisu politčki orjentisana i njihovo delovanje je nezavisno, tako da u našem razmišljanju nema političkih podela. Svoj način uticaja vidimo kroz rad sa institucijama i sprovodjenje cilja kroz institucije. Na kraju, neće politička partija odgovarati za neki akcident ili stanje već pojedinac koji je po zakonu odgovoran za posao koji sprovodi u delo“, smatra Ana Berišić, predsednica „Sove“.

“Sova nema političkih ciljeva i ona je nezavisna organizacija koja će uvek podržati pravu stvar. Ono što smo mi konkretno primetili je da nas, ekološke aktiviste i organizacije, žele da uvuku u nekakav opozicioni korpus, a da nas za to i ne pitaju. Primer je prostest “Ustanak za opstanak”, gde je sve bilo zakazno unapred, a da mi nismo ni za šta pitani. Nije problem nešto podržati, ali prvo morate da nas pitate da li to podržavamo”, navodi Berišić dodajući da je njihov cilj da nateraju institucije da rade svoj posao.

„Na isti način nas posmatraju i neke naše kolege iz opozicije, pa nije ništa čudno što nas vlast percepira kao borce za političke poene. Možda bi neki kriterijum bile teme koje smo do sada obrađivali i nikada se nismo izletali sa neproverenim informacijama. Nekada je naš rad trajao i po osam meseci i godinu dana. Neko ko ide za političkim poenima neće trošiti svoje vreme sasvim volonterski i besplatno na to“, kaže Marija Simić Lazarević.

„Takvih tema ima mnogo i nismo sve razotkrili, ali je ovo sa Vodovodom trebalo da bude smernica vlasti da postoji neka organizacija koja stvarno temeljno analizira njihov rad, pa da kažu:  Hajde malo da povedemo računa o trošenju sredstava i da se usmerimo na zakonitiji rad, to bi bilo idealno, zar ne? Tako mi želimo da delujemo kao korektiv na nezakonite radnje i kao preventiva budućim nepravilnostima. Sve je do percepcije, mi nismo neprijatelj gradonačelnika Saše Pavlovića, nema ničeg ličnog u odnosu prema njemu. On je trenutno reprezent režima koji pravi određene greške, njegova odgovornost je velika, a mi možemo ukazati na određene nepravilnosti koje on možda ne može ni da proprati, a isto tako važi i za nas sa druge strane“, objašnjava Simić Lazarević.

„Kao organizacija ne, ali sam ja lično od strane firme „Srbijašume“ prozvan da ekološki aktivizam koristim protiv njih, pošto su mi dali otkaz jer sam ukazivao na ekološke probleme“, kaže Stefan Vukić iz ove organizacije koja je poslednjih dana vrlo aktivna u borbi protiv seče drveća u Sunčanom parku u Požarevcu, čija je rekonstrukcija u toku.

„Jedna od stavki našeg programa jeste i očuvanje životne sredine na lokalnom nivou.  Imali smo konferenicju oko spalionice, divljih deponija..., kaže Luka Mladenović iz tog udruženja u Požarevcu.

“Posle naših akcija na trgu uz prikazivanje fotografija uništenih šuma i brane na reci Mlavi koja nema upotrebnu dozvolu, primetili smo da se građani sve više interesuju za ove probleme, mnogi nisu ni bili upoznati. Vlast je pokušala da omalovaži naše akcije, minimizira probleme tvrdeći da nad ovim problemima nemaju nadležnost niti moć da ih reše”, tvrdi Jović. 

“Ako se pod političkim ciljevima podrazumeva sprečavanje korupcije , mi ih  imamo. Vlast svakako građanima pokušava da nametne stav da su svi isti i da su aktivnosti onih koji na nisu vlasti, suštinski usmerene samo na dolazak na vlast i uživanje u blagodetima vlasti, a ne ispravljanje društvenih anomalija. Naša je obaveza i cilj da dokažemo da se od mnogih drugih razlikujemo i da su nam ciljevi iskreni”, kaže on.

„Vlast je otvorena za svaku vrstu kritika, ali nije stvar samo u tome. Kritika mora da podrazumeva i predlog nekog rešenja. Ako kažete da grad nešto nije dobro uradio, onda predložite rešenje, a ne samo da nabrajate šta nije dobro. Niko nije savršen“, odgovara većnik Dejan Krstić.