Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Selo Kamenovo na ulazu u Petrovac na Mlavi poznato je ne samo u ovom kraju, već u celoj zemlji kao selo pčelara. Gotovo svaka kuća ima košnice, a većina ima za prodaju i od toga dobrim delom žive. Među njima je i pčelarsko gazdinstvo Karadžić.
Prema pisanim podacima još 1467. godine Kamenovo je bilo jedino selo u porobljenoj Srbiji koje je davalo harač u medu, što govori da je i onda na ovom prostoru bilo razvijeno pčelarenje. U nekoj novijoj istoriji, tačnije 1924. godine, u Kamenovo je stigla prva košnica sa pokretnim saćem koja je zamenila dotadašnje trnke, kupaste košnice. Potom su u ovo selo počeli da dolaze eminentni stručnjaci tog doba, koji su držali edukativna predavanja pčelarima kako da, pored meda i voska koji su do tada proizvodili, počnu da proizvode i druge proizvode, kao što su matični mleč, polenov prah, propolis...
Interesantan je podatak da je Kamenovo jedino selo u bivšoj SFRJ koje je davalo u miraz košnice kako bi se pčelarstvo raširilo.
“Mi nismo ljuborni, da želimo da se samo mi bavimo pčelarstvom, već smo težili da se ono što više proširi. U nekoj još bližoj istoriji, devedesetih godina prošlog veka, podigli smo spomenik pčeli u Kamenovu, jedini u Evropi, a drugi u svetu “, ovako nas je uveo u priču Petar Karadžić, pčelar iz Kamenova.
Petar Karadžić, pčelar iz Kamenova
U Kamenovu ima oko 7.000 košnica. Petar je treća generacija u pčelarskom gazdinstvu Karadžić koja se profesionalno bavi pčelarstvom. Ovaj posao započeo je njegov deda sa svega 10 – 15 košnica, a danas imaju oko 200.
Danas poseduju oko dve stotine košnica
“Težak život na selu bio je sedamdesetih godina i deda je otišao u inostranstvo gde je proveo izvesno vreme, a pčelarstvom je nastavio se da bavi moj otac koji je, da budem iskren, kičmeni stub naše porodice što se tiče pčelarstva. Mi smo strogo podelili priču - ja uskačem tamo gde treba i zadužen sam za marketing i prodaju, a on je mozak svega. Međutim, kad je gužva svi radimo sve. Naša porodica velikim delom živi od pčelarstva, zaposleni smo i supruga i ja, ali da nije pčelarstva ne bismo mogli da školujemo decu u Beogradu”, kaže on.
Pčelarstvo je uglavnom porodični posao, što je i ovde slučaj. Cela porodica je uključena, a već se naslućuje i ko će nastaviti ovim stopama. Petrova starija ćerka završila je FDU u Beogradu, profesionalna je glumica i distribuira med u prestonici, a mlađa ćerka je ta koja će najverovatnije da nastavi tradiciju, jer ona se baš interesuje oko proizvodnje meda i rada u pčelinjaku, kaže naš sagovornik.
Pčelarsko gazdunstvo Karadžić proizvodi bagremov, livadski, lipov i šumski med. Po petrovim rečima, svi su sa ovog podneblja, odnosno planine Beljanica, iznad sela Suvi Do i Milatovac. Pored toga, imaju i široku lepezu pčelinjih proizvoda.
Med spreman za prodaju
“Ako se sve svodi samo na med slaba je matematika proizvodnje i prodaje, naravno kada se radi o prodaji na malo kao što mi radimo, uglavnom na kilogram, dva do pet. Danas može da se živi od pčelarstva, ali jako teško. Mi nikad nismo radili na veliko jer su velika ulaganja, a ima problema i oko plasmana. Proizvodnja zavisi od same godine, neke godine smo proizvodili dve tone, a bilo je godina i kad smo proizveli šest. Tu nema pravila”, kaže on.
Osim meda, po Petrovim rečima, najviše se prodaju “imuno puls” i “imuno med”, mešavine za jačanje imuniteta. U ponudi je i mešavina za prostatu na bazi lekovitog bilja, zatim bronhi med na bazi propolisa, meda i lekovitog bilja, za one koji imaju probleme sa disajnim putevima.
Široka lepeza pčelinjih proizvoda
Tu je i “Feromed” za probleme sa gvožđem, zatim Cimet i med za detoksikaciju organizma protiv holesterola, čišćenja jetre, a odličan je i za mršavljenje. Odnedavno su uvedena dva nova proizvoda – “smiri med”, ko ima problema sa nesanicom i uznemirenošću, i “meno med”, namenjen ženama.
“Na svakom našem proizvodu piše sastav, kupci moraju da znaju čega ima u medu, u slučaju da je neko alergičan. Svi preparati ispitani su u Zavodu za javno zdravlje, a Veterinarsko – specijalistički institut radi analizu meda i ispituje zdravlje pčela. Nigde ne možemo da se pojavimo bez analiza. Dosta se koristi internet, ali bez iskustva starih travara nema ništa. Imam i dosta prijatelja koji su farmaceuti, lekari i sa njima se konsultujem”, priča Karadžić.
Na bazi meda prave i slatke poslastice, na primer kombinacija lešnik i kakao i samo lešnik u medu, a specijalno za planinare napravljena je, kako kaže naš sagovornik “energija za poneti”, odnosno flašica meda. Dakle, u ovom pčelarskom gazdinstvu ima bukvalno za svakog po nešto. Kupci su mahom ljudi srednje dobi i stariji, odnosno oni koji su svesni blagodeti meda i pčelinjih proizvoda, i to 99 odsto van opštine Petrovac na Mlavi.
Što se plasmana tiče, jedini su u ovom kraju koji rade jedan vid seoskog turizma. Naime, u dogovoru sa planinarskim i penzionerskim udruženjima i sindikatima iz Beograda, organizuju posete ovom pčelarskom gazdinstvu.
Pravi mali vašar u domaćinstvu Karadžić
“Posete se ranije najave, a mi u dvorištu postavimo stolove i tezgu i organizujemo posluženje i prodaju meda. Gostima uvek ispričam priču o istorijatu pčelarenja u Kamenovu i našem domaćinstvu, a potom i o lekovitim svojstvima meda. Posetioci dobiju besplatno posluženje – rakiju i med, a pored toga mogu da kupe pčelinje proizvode po nižim cenama. Često to organizujemo kao mali vašar, dođu kod nas iz udruženja žena iz Kladurova sa svojim proizvodima, Vesna Dobrosavljević iz Kamenova koja se bavi proizvodnjom sapuna i prirodnih melema, i jedan čovek koji ima proizvodnju sira i registrovanu mlekaru”, ističe Karadžić.
Firma od poverenja
Pre mesec dana dobili su sertifikat „Firma od poverenja“, a izabrani su jer nemaju nijedan negativan komentar na internetu. Uprkos tradiciji u poslu koja je izuzetno važna, kvalitetu proizvoda i brojnim zadovoljnim kupcima, od pčelarstva se danas teško živi, tvrdi naš sagovornik.
Pčelarenje – lep ali težak posao
“Za većinu pčelara je mnogo značajano pojavljivanje na sajmu meda, jer se na njemu ljudi opskrbe za celu godinu. Imam mušteriju iz Železnika koji obavezno na sajmu kupi 80 kilograma meda. Tako da, što se tiče tržišta, ja se ne žalim, a i uglavnom svi iz Kamenova imaju tržište. Moj predlog je da delagiramo kupce još u vrtiću, jer smo onda obezbedili tržište u narednih 50, 60, pa i više godina”, smatra Karadžić.
Za kraj razgovora pitali smo Petra šta savetuje mladim budućim pčelarima.
“Moj savet je da ne krenu sa velikim brojem košnica, već sa manjim, dok nauče zanat, kao i da budu kod nekog pčelara gde bi mogli da nauče posao i onda da se dalje šire”, zaključio je Karadžić.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2020.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
