Pravoslavna crkva veruje da je Hristos bio tog dana u grobu telom,  duhom u Hadu, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Duhom.

Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Običaj je da se na današnji dan čisti kuća, boje jaja, a u Homolju se mesi kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom.

Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota, svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću.

Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.