Na Vidovdan 1389. godine odigrala se Kosovska bitka i predstavlja sećanje na pogibiju Kneza Lazara i kosovskih junaka, a vremenom je ujedno postao i datum kada se odaje počast svim stradalima u ratovima uopšte.

Na ovaj dan 1919. potpisan je i Versajski sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat. Ovaj praznik je značajan jer je 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Takođe, na današnji dan 1948. godine doneta je Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom.

Vidovdan je zapravo, u našem verovanju i tradiciji pre svega dan žalosti, praznik obeležen crvenim slovom što znači da se toga dana ne rade nikakvi veći poslovi, ali se takođe treba uzdržati i od bilo kakvog veselja.

Postoji više teorija o poreklu naziva praznika. Prema jednoj, ovaj praznik je nastavak svetkovanja Svetovida, božanstva starih Slovena, koji je bio patron obilja, ali i rata i kako se veruje, možda i vrhovni bog kod Srba pre nego što su preuzeli hriščanstvo.

Po drugoj teoriji, naziv potiče od kulta ranohrišanskog sveca, Svetog Vida, koji su doneli nemački rudari, Sasi.

Vid je smatran vrhovnim božanstvom – “Bogom nad bogovima” a svi drugi bogovi tek polubogovima. Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

Običaji i verovanja

Devojke bi trebalo da uberu vidovu travu i da je sa malo soli i parčetom hleba stave pod jastuk. Zatim bi trebalo, pre nego što legnu da spavaju da izgovore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”. Prema verovanju devojka će te noći sanjati svog budućeg.

Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne.