Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.

Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu.

Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Upokojio se u 109. godini u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.

Narodna verovanja

U narodu se veruje da su ljudi, rođeni na ovaj dan, posebno nadareni, blagosloveni i srećni u životu. Ipak, ne preporučuje se venčanje na ovaj datum.

Iako se za većinu crkvenih praznika kaže da na njih ne bi trebalo raditi, danas važi suprotno. Ipak ne bi trebalo raditi u kući, već obaviti sve radove u polju. Vrlo je moguće da je takav običaj nastao pod uticajem poljoprivrednih radova koji su se obavljali pred početak zime.

Iako je kalendarski već jesen smatra se da tek sa Miholjdanom nastupa prava jesen. Ukoliko se desi da su dani i dalje topliji nego što je to uobičajno za ovo doba godine, to jesenje doba naziva se Miholjsko leto.

Mnoge porodice slave Miholjdan kao krsnu slavu, a u nekim mestima u Srbiji se održavaju  vašari, zavetine, preslave i litije.