Ovaj praznik uvek pada 40 dana posle vaskrsenja Hristovog. Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Toga dana Hristos im je rekao:

Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru u svet i time ljude spasavaju u veri - odatle naziv Spasovdan.

Običaji i verovanja

Od davnina je Spasovdan prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Kako se veruje, to je srećan dan i sve što se danas započne okončaće se dobro. Naravno, ovo ne važi za najteže poslove od kojih se vernici uzdržavaju s obzirom na to da je reč o prazniku obeleženim crvenim slovom.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama i baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

U brojnim domaćinstvima Spasovdan se proslavlja kao krsna slava ili zavetina u selima. Danas je slava grada Beograda i Petrovca na Mlavi, a takođe i poseban praznik za manastire Rukumija i Sestroljin koji su mu posvećeni.