Bog je stvorio čoveka kako bi bio posrednik između čitave prirode i Boga. Priroda je stvorena ni iz čega i ona ne može da postoji sama, već samo u zajednici sa Bogom. Upravo radi tog postojanja prirode, Bog je stvorio čoveka slobodnim, kako bi on bio taj koji bi sjedinio prirodu sa Bogom. Čovek je odbio to da uči, želeo je da sam bude Bog i nikoga nije priznavao.

To što mi imamo utisak da stalno živimo, nije baš potpuna istina. Mi stalno umiremo. Umiremo od kad se rodimo i taj proces života je proces smrti i traje onoliko koliko traje život. Smrt nije nešto što dođe u nekim godinama, ona nas prati, što nam pokazuje medicina i nauka.  Čovek ima utisak da je živeo, ali je propadao.

Da bi se spasla priroda, nije bilo drugog načina nego da Bog postane čovek i učini nešto što ljudi nisu hteli. Svi oni koji su se rađali posle Adama su bili smrtni i to je zatvoren krug smrti. Upravo Gospod koji nije smrtan ulazi u taj krug i unosi besmrtnost, ali, ipak, on postaje čovek, kako bi sjedinio prirodu sa Bogom. Čim je to postao on je bio smrtan, jer je uzeo našu prirodu koja je već takva, zbog čega je Gospod i umro. Mi mu se zahvaljujemo kao crkva, jer da to nije uradio, ljudi bi propali, a on nas je sjedinio sa Bogom i to je rezultiralo vaskrsenjem. Sjedinjene znači pobeda života nad smrću i zato je centralni događaj pričešće – vi dolazite u crkvu, sjedinjujete se jedni sa drugima i sa Bogom, te tako prevazilazimo smrt.

Mnogi ljudi misle, zbog čega se i stvaraju ekološki problemi, da je čovek sam za sebe i da nema nikakve veze sa prirodom, koja je samo tu da je iskorišćava i uništava, ali nije tako. Čovek je stvoren radi prirode, jer je Bog hteo nju da spase. Sve te životinje, šume, nebeska tela, Bog je stvorio za večnost, a oni ne mogu da imaju večnost bez zajednice.

Čovek jeste veliki, jer bez njega ne bi mogla ni priroda da postoji, ali sa druge strane on pravi veliku štetu jer ne vidi njenu važnost, već samo važnost samog sebe. Mi smo neodvojivi od prirode i svako zlo koje učinimo njoj – mi činimo sami sebi. Zapadni čovek je bukvalno počeo da iskorišćava prirodu radi svog uživanja. Potrebno je učiti decu da je čovek stvoren radi prirode, ali preko ljudi koji treba da je prinesu Bogu.

Da nije Hrista bilo, mi bismo otišli u ništavilo. To je podrazumevalo da on dobrovoljno uzme smrtnost, ali je kroz vaskrsenje pobedio smrt, kazao je episkop požarevačko-braničevske eparhije dr Ignatije.