volja-rusi-bolest-i-kilometre

Požarevac

Zabava

Volja ruši bolest i kilometre

Foto: Politika

How Good Of A Friend Are You Really?

Iako teško bolestan, Slobodan Jotić iz Petke kod Požarevca odlučio je da trči. Pobedio je sebe, a onda su druge pobede počele same da dolaze

Iako teško bolestan, Slobodan Jotić iz Petke kod Požarevca odlučio je da trči. Pobedio je sebe, a onda su druge pobede počele same da dolaze

 

Tridesetdevetogodišnji Slobodan Jotić iz sela Petka kod Požarevca pravi je dokaz da snaga volje može da pobedi ili makar ublaži i najteže bolesti. Ovaj čovek rešio je da prkosi svojoj teškoj dijagnozi – multipla sklerozi. Umesto da se prikuje za krevet i miruje, što obično biva s bolesnicima s tom opakom bolešću, Slobodan je uradio sasvim suprotno – odlučio je da trči!

 

Nisu pomagala ni upozorenja lekara da stanje može da se pogorša. Nije ga sprečilo ni to što je na jednom oku potpuno izgubio vid, a na drugom, uz pomoć naočara, vidi 70 odsto. Dok je bolest iz dana u dan pokazivala svoje surovo lice i dok su mu polako otkazivale funkcije tela, Slobodan je doneo životnu odluku. Da pobedi. I uspeo je. Najpre je pobedio sebe, a onda su druge pobede počele same da dolaze.

 

 

Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu savladao je stazu dugu 21 kilometar i postao heroj 29. tradicionalne trke. Za njega je to bila životna trka.

 

– Bolest me je obarala na kolena nekoliko puta, od potpunog gubitka vida do gubitka osećaja i funkcije desne ruke, vrtoglavice, otežanog kretanja, brzog umaranja... Posle 200 metara hoda morao sam da se odmorim. Ali sam se nakon tih pogoršanja podizao, psihički jači i s jednim ciljem – da pobedim ovu bolest – kaže za „Politiku” Slobodan Jotić.

 

Da je Slobodan zaista veliki heroj i pobednik svedoči njegova životna priča. Dijagnoza mu je postavljena pre deset godina u Italiji, gde je radio kao vozač kamiona. Do tada je bio snažan i zdrav. Odjednom je izgubio vid na desnom oku, a nakon pregleda neurolog mu je saopštio da boluje od neizlečive bolesti. Njegove reči su ga, kaže, probole kao mačem, pomislio je da mu je ostalo još malo života. Ali, ubrzo je odlučio da se ne predaje. Bacio se na studiranje neprijatelja. Upoznao je bolest do tančina i krenuo da je pobeđuje.

 

Multipla skleroza otežava kretanje, a Slobodan joj je prvi udarac zadao baš na tom polju. Od aktivne šetnje počeo je da trči i trenira. Fizička aktivnost mu je za divno čudo prijala i koliko god zvučalo neverovatno pomaže mu da bolest drži pod kontrolom. Iz Italije se prošle godine vratio u rodnu Petku, jer mu tu, veli, odgovara da živi i  trenira. Danas je jedini oboleli od mutiple skleroze koji je istrčao polumaraton i to za dva i po sata.

 

– Ova priča nije o bolesti, već o pobedi volje da se ispuni zacrtani cilj. Da čovek ima potrebu da gleda unazad, imao bi oči na potiljku, ovako, logično je da moramo gledati napred. To je moja teorija – priča heroj Beogradskog maratona.

 

Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu Slobodan je savladao stazu dugu 21 kilometar i postao heroj 29. tradicionalne trke. Za njega je to bila životna trka

 

 

Naročito voli da priča o toj trci. Pripremao se dugo, i psihički i fizički. U glavni grad došao je nekoliko dana ranije, išao na predavanja koja su mu i te kako koristila na stazi. Na dan maratona savladala ga je trema, a prethodna noć bila je besana, priseća se Slobodan. Iako okružen pozitivcima i osmesima, euforija je rasla. Trka je počela, temperatura se dizala. Prva kriza naišla je na 14. kilometru, ali mu je pomoglo bodrenje drugih takmičara koji mu nisu dali da posustane. Najteža deonica počela je na Brankovom mostu, odakle je do cilja ostalo još tri kilometra, pretežno uzbrdice. Video je i čuo ljude kraj staze koji su trkačima davali poseban vetar u leđa.

 

– Poslednji kilometar sam trčao, a nisam osećao noge. Nosila me je atmosfera, prijatelji pored staze koji su me bodrili. Konačno, kada sam prošao kroz cilj, počeo sam da plačem od sreće, plakao sam, ali bez suza. Toliko sam dehidrirao da nisam imao tečnosti u organizmu ni za suze. Osećaj je bio neverovatan, godinu dana priprema vredelo je za taj osećaj, za ta dva i po sata na stazi – navodi Jotić, ništa manje euforično.

 

Trka mu je dala neizmernu snagu i motiv da nastavi pripreme. Kaže, polumaraton mu je bio samo usputna stanica. Već 25. juna trčaće na noćnom polumaratonu u Novom Sadu. Iduće godine nameračio se da istrči pun maraton – stazu dugu 42,2 kilometra! I to, na jubilarnom 30. Beogradskom maratonu.

 

O bolesti neće da razmišlja.
– Volju za borbom imam, volju za trčanjem imam, volju za pobedom imam. Dileme da li ću uspeti, nemam – poručuje nam junak iz Petke kod Požarevca i dodaje: – Vidimo se na cilju 30. Beogradskog maratona!

 

Pouku nije teško izvući. Poslušajmo Slobodana – oči nam zaista nisu na potiljku. Gledajmo napred. Hrabro, i do pobede.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top