Zaštita voća u vegetaciji – važna lekcija (FOTO)

Braničevo

Poljoprivreda

Zaštita voća u vegetaciji – važna lekcija (FOTO)

Foto: Udruženje voćara Požarevac

How Good Of A Friend Are You Really?

Krenula je vegetacija, većina voćaka se rascvetala te ih voćari budno prate, kako bi blagovremeno otpočeli sa daljom negom.

Tokom marta trebalo je da se završi sa podizanjem novih zasada. Rad u matičnjacima podloga, kako generativnih tako i vegetativnih se nastavlja, vodeći računa o održavanju zemljišta, ali i samih sadnica. U toku je i suzbijanje korova u voćnjacima i međuredna obrada (plitko oranje na 15 do 20 centimetara), kako bi se razbila pokorica zemljišta i obezbedio bolji vazdušni, vodni i toplotni režim u zemljištu, ali i omogućio porast posađennih voćaka.

„U martu je trebalo da se obavi plavo prskanje kajsije i breskve, a ukoliko nije odrađeno neophodno je sačekati da voćke precvetaju od 85 do 90 odsto cvetova, pa tretirati bordovskom čorbom ili plavim uljem u koje je dodat neki insekticid kako bi se smanjila pojava štetočina. Tokom aprila, ukoliko vreme dozvoli, radi se prekalemljivanje i podmlađivanje voćnjaka i orezivanje malina i kupina, koje treba da formiraju nove žbunove, odnosno, da se formiraju i očiste mladari kako bi se obezbedio ovogodišnji rod. Malina i kupina, inače, rađaju na dvogodišnjim mladarima (letorastima) i rezidbom treba ostaviti 6 do 8 mladara po dužnom metru tj. 3 do 4 mladara po žbunu, “ rekla je za E-Braničevo Vesna Jović, profesorka voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi sa Domom učenika „Sonja Marinković“ u Požarevcu.

 

Vesna Jović profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika Sonja Marinković u Požarevcu 

U aprilu se nastavlja zaštita od bolesti i štetočina i detaljna obrada zemljišta.

„Podloge za kalemljenje treba da se očiste od prevremenih grančica od mladara do visine kalemljenja i dalje voditi računa da budu obezbeđene od eventualnih poznih mrazeva, jer su sredinom marta zabeležene temperature u minusu. Treba proveriti i odrasle biljke, da slučajno niske temperature nisu „obrale cvetove“, savetuje Jović.

Ne bi bilo loše, preporučuje ona, da se tokom cvetanja voćnih kultura unesu pčelinja društava u procvetale zasade, bez obzira na to što su u podizanju zasada sađene najmanje dve sorte koje cvetaju u isto vreme. Unosi se jedno do dva društva po hektaru, kako bi se izvršilo blagovremeno oprašivanje.

Na našem podneblju u ovom periodu mogu se beležiti i letnje temperature koje dovode do otvaranja pupoljaka i formiranje tzv. zelenih tačaka kod breskve. U slučaju da ovakvo vreme bude praćeno i obilnim kišama, koje nisu retkost, može doći do kovrdžavosti lisća koje izaziva glivica Taphrina deformans. Cvetovi pre kiše i početka infekcije moraju biti prekriveni organskim fungicidom. Ukoliko se ne reaguje na vreme svako drugo tretiranje neće imati nekog naročitog smisla i efekta jer kod ove bolesti ne postoje sekundarne infekcije i kroz tridesetak dana se manifestuje bolest, kaže naša sagovornica.

Tretiranje se vrši sa nesistemičnim herbicidima koji imaju zaštitno dejstvo, ali i dejstvo lečenja. Tretiranju je prethodila rezidba, izneseno je odstranjeno granje, potom uklonjeni mumificirani plodovi.

Treman se obavlja kupanjem voćke, ne treba štedeti ni vodu ni fungicid. Planira se i do hiljadu i po litara vode po hektaru kako bi se prekrila što veća površina biljke, a preporučuje se fungicid „Neoran“ i koristi se do fenofaze „mišije uši“, a kod trešnje, višnje i šljive i do faze bubrenja puboljaka“, naglasila je Jović.

Osim kovrdžavosti lišća, tretmani pred vegataciju doprinose i zaštiti šljive od rogača, od pojave čađavosti, krastavosti jabuke i kruške koje izaziva gljivica Venturia,  zatim od rupičavosti lišća, bakteriodne plamenjače (jako česte na našem području), izazivač je Erwinia amylovora, čiji je prenosnik dunja, i ukoliko se koristi kao podloga za kalemljenje kruške, prenosi je i na kalem. Treba napomenuti i trulež i monilioze koje se često pojavljuju u našim voćnjacima, tako da se na zaštitu treba obratiti posebna pažnja.

Pored toga, tretiranje pred vegetaciju štiti i od štitastih vaši, kruškine buve, cvetojeda jabuke, jabukinog i šljivinog  moljca, smotavca i nekih dnevnih leptira. Pored toga deluje se i na populaciju grinja koje svojim usnim aparatom za sisanje mogu da isisaju sokove što dovodi i do sušenja grana i grančica.

Pre kretanja vegetacije trebalo je tretirati voćke i mineralnim uljima, belim uljima (koncentracija 3 do 4 odsto) uz dodatak bakarnih preparata -  plavi kamen, bordovska čorba i bakar oksi hlorid, vodeći pritom računa o momentu tretiranja i zdravlju ljudi i domaćih životinja, savetuje Jović.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top