Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
U Petrovcu na Mlavi danas se igra dobar srpskoligaški fudbal. Tako je bilo i šezdesetih i sedamdesetih godina kada je boje kluba sa Mlave u dva navrata branio Zoran Tomašević, aktuelni potpredsednik FK „Sloga“.
Zoran Tomašević, rođen je 30. januara 1949. godine u Žagubici. Fudbalom je počeo da se bavi od osme godine, a prve korake napravio je u petrovačkoj „Slogi“. Sa prvim timom je najpre igrao „Zonu“, a potom Srpsku ligu „Zapad“. U OFK „Beograd“ odlazi 1967. godine.
Odbio Crvenu zvezdu
„U to vreme bile su selekcije mlađih kategorija, kao danas kampovi, igrao sam za pionirsku reprezentaciju Srbije na republičkom takmičenju u Sloveniji, Velenju i Kranju, i upravo tu se me zapazili. Ljudi iz OFK „Beograd“ su došli po mene. Imao sam ponudu i iz Crvene zvezde, ali nisam pogrešio. Ja sam bio igrač sa pedigreom u staroj Jugoslaviji. Sa 17 godina otisnuo sam se u Beograd. Prve sezone borili smo se za opstanak, bila je smena generacija i otišli su mnogi prvotimci“, započinje priču Tomašević.
Zoran Tomašević u dresu OFK „Beograd“
Prvu utakmicu u dresu OFK „Beograd“ odigrao je 18 sepetmbra 1967. godine, sa ekipom „Maribora“. Pobedili su Beograđani rezultatom 2:1. Narednog dana u listu „Sport“ osvanuo je veliki naslov „Novo ime Tomašević“.
Sa ekipom OFK „Beograd“
„Nažalost OFK je sada na niskim granama. Ne znam razlog, nepravedno je da bude u srpskoj ligi klub takve tradicije. Nisu ih džabe nazvali „Romantičari“. Atmosfera je bila sjajna lep fudbal se igrao i dosta publike je bilo u moje vreme“, kaže naš sagovornik.
Utakmica OFK Beograd- Radnički Niš
Kada je Tomašević prešao u OFK „Beograd“ i Petrovčani su počeli da navijaju za taj klub. Mahom su to bili njegovi drugari. Ceo Beograd je u to vreme bio podeljen na Zvezdaše i Partizanovce, ali svi su simpatisali OFK „Beograd“, jer su stvarno, kako kaže Tomašević, igrali lep fudbal. Najverniji navijači bili su im studenti obližnjeg Bogoslovskog fakulteta. U dresu OFK „Beograd“ Tomašević je odigrao dosta velikih utakmica, protiv „Crvene zvezde“, „Partizana“, splitskog „Hajduka“, sarajevskog „Željezničara“, ali najdublje mu je urezana pobeda nad Dinamom u Zagrebu 1968. Godine, rezultatom 3:0. Po mišljenju mnogih bio je igrač utakmice. OFK „Beogard“ bio je učesnik evropskih takmičenja, gde je odmerio snage sa „Fejnordom“, „Bolonjom“, „Dinamom“ iz Bukurešta.
Datalj sa utakmice OFK Beograd - Hajduk iz Splita na kojoj je Tomaševic igrao
„Bile su to lepe utakmice, bio sam internacionalac“, priseća se on.
Treba napomenuti da su sa Tomaševićem u OFK „Beograd“ igrala i tada zvučna fudbalska imena, poput Slobodana Santrača, Bore i Miloša Milutinovića.
U staroj Jugoslaviji igran je veliki broj prijateljskih utakmica. „Šumadija“, Aranđelovac 1968. godine dobila je nov stadion i OFK je igrao prvi meč sa Aranđelovčanima. Usledila je nezgodna povreda, prelom noge na treningu nakon neopreznog starta Petra Borote, koja je ne samo usporila Tomaševićevu karijeru, već i promenila njen tok. Karijeru je nastavio u podgoričkoj „Budućnosti“. Iako je naišao na dobar prijem u klubu, ipak smatra da je to bio korak unazad. Igrao je i u OFK „Titograd“.
Sa saigračima iz OFK Titograd
Povratak u Petrovac
„Razočaranje i nostalgija vukli su me u Petrovac na Mlavi, odbio sam da idem u Australiju i Austriju. Nisam voleo inostranstvo, mada sam bio mlad, ali vezan za ovaj grad i „Slogu“, tu su mi prijatelji. Tokom služenja vojnog roka igrao sam za Prijedor i „Rudar“ iz Pljevalja“, priča petrovački fudbalski veteran.
Karijeru je završio tamo gde je i počeo, u „Petovačkoj „Slogi“, a imao je samo 32 godine. Nakon toga ostaje u fudbalu kao trener. Vodio je mlađe kategorije „Sloge“, ali i prvi tim.
„Sloga mi je mnogo pomogla u životu, kad god je trebalo, kad je bilo gusto prihvatao sam trenersku ulogu, ali sam uvek naglašavao da ne možeš da budeš zaposlen i da budeš trener. Biti trener je mnogo težak posao. Mnogo je fudbalera prošlo kroz „moje ruke“, kaže petrovačka sportska legenda.
Tomašević se prisetio igrača sa kojima je igrao u dva mantata u petrovačkoj „Slogi“.
„Dosta dobre trenere sam imao kroz karijeru: Sava Antić, Žarko Mihajlović,Miloš Milutinović, Gojko Zec, Boris Maravić. Boža Drenovac. Duca Menković. Stvarno sam imao lepo iskustvo, sve su to gospoda i fudbalski znalci od kojih sam puno naučio“, priča Tomašević.
Slobodan Nikolić Gliša, saigrač iz „Sloge“
Lepe reči o njemu imaju i kolege.
„Sa Zoranom sam igrao osam godina u „Slogi“. Uvek je bio iznad nas i mogli smo od njega dosta da učimo. Ipak, igrao je tadašnju prvu ligu, a ja sam kasnije igrao u drugoligašu iz Bora. Jednom prilikom u okviru srpske lige igrali smo na Karaburmi sa ekipom „Beograd“. U petnaestom minutu susreta Radović iz beogradske ekipe me je udario i razbio nos. Kada me je Zoran video tako krvavog, otišao je do Radovića i vratio mu udarac. Bili smo dobri drugari, ali sam mu posle utakmice baš zamerio, jer je i on dobio crveni karton. Pitao sam ga zašto je to uradio, trebalo je da pećuti, jer bi samo Radovića izbacili. Odgovorio je da nije mogao da se suzdrži kada je video brata razbijenog nosa. Toliko smo bili vezani, dobri drugovi, a i sada smo. Izuzetan čovek i igrač. Mnogo smo mogli od njega da naučimo u svakom smislu“, kaže Slobodan Nikolić Gliša, saigrač iz „Sloge“ u drugom Zoranovom igračkom mantatu u klubu sa Mlave.
Uvek uz igrače „Sloge 33“
Događaji van terena
Tokom boravka na Karaburmi bilo je dosta anegdeota. Tomašević se seća da je jednom prilikom igrao šah sa Šekijem (Dragoslav Šakularac, legenda Crvene zvezde, prim.aut.). Mada baš nije bio ljubitelj šaha, igrali su u tadašnjih 500 dinara. Tog dana posetio ga je njegov trener iz „Sloge“ Rade Badža i suflirajući pomago mu da pobedi Šekija. Šekularac ga je tri meseca nakog toga jurio za revanš, ali Tomašević nije želeo da igra sa „neznalicama“.
Legenda jugoslovenskog fudbala, fizioterapeut Raki Ranđelović, više puta je proputovao zemljinu kuglu, iako se užasno plašio letenja.Zoran i sa njim pamti jednu zanimljivu situaciju:
„Jednom prilikom gostovali smo u Splitu. Pri povratku ulazimo u avion, a mi mangupi znamo da se Raki plaši leta. Bogoljub Stepanović je uzeo od nekog putnika upaljač na benzin i pustio da se oseti miris. Tišina. Odjednom čuje se pitanje da li nešto osećamo. I onda kreće panika. Raki skoči, trese se, oprašta se i poručuje da ako preživimo da mu pozdravimo ženu i decu. Posle pet minuta, smeh je bio sve do do Beograda “, priseća se legendarni Petrovčanin.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Uspešni Petrovčani – legende koje žive ” koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2019.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Nenad Vujasinović
Oct 31, 2020 18:31
Zoran igrao za ofk Prijedor i Rudar Ljubija neznam zašto je to preskočio bio je ljubimac navijača za odličnu igru poznavao sam ga dobro iz tog vremena