Zvuci bušima i dalje se čuju u Zviždu (VIDEO)

Kučevo

Društvo

Zvuci bušima i dalje se čuju u Zviždu (VIDEO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

U homoljskim i zviškim planinama još uvek se čuvaju brojni stari zanati. Tako je od zaborava sačuvan i bušin, tradicionalni instrument danas veoma redak, ali namenu nije izgubio. Za to su najzaslužniji ljudi iz ovog kraja posvećeni očuvanju nasleđa.

Bušen, bušin ili rikalo jedan je od najstarijih instrumenata u kučevačkom kraju i služi da se sa brda na brdo dozivaju pastiri. Nije ga jednostavno napraviti jer je osnovni materijal sveže lipovo drvo koje treba odseći u šumi.

Dragoslav Milić je pronašao najbolje lipovo stablo za Bušin

Dragoslav Milić iz Ceremošnje kod Kučeva, još uvek svakodnevno pravi bušine. Uvek traži glatko drvo, bez grana i dovoljno visoko.

„Prava dužina bušina je visina pastira. Stablo mora da bude bez grana, jer će u suprotnom ostati rupe na kori i bušim neće davati nikakve zvukove i tonove, “kaže on.

Kada se pronađe pravo drvo, izlupa se kora, kako bi se izvukla srž. Kora se zatim uvije u cev i veže ikrom koja je izvučena sa unutrašnje strane. I tako nastaje bušin.

Sve o Bušinu Dragoslav je naučio od svog čukundede Pauna Milića koji je bio solunski ratnik. Njegov nož i sada koristi za izradu, zato što mora da ima kriv i oštar vrh, kako bi mogao da prati liniju stabla i da reže lepo.

„Kada je imao 90 godina, deda nije mogao da radi ništa drugo osim da čuva ovce. Pošto sam ja tada bio mali, ni ja nisam mogao da obavljam druge poljoprivredne radove. Zato me je deda vodio da čuvamo ovce i trudio se da naučim sve o tradcionalnim instrumentima, zanatima i običajima“, priseća se Dragoslav s osmehom.

 

Najvredniji i najbolji je pastir koji prvi zasvira u bušin

Veruje se da zvuk ovog instrumenta rasteruje zle sile, a dobar je, pričaju,  i protiv usamljenosti u nepreglednom i brdovitom Homolju. Tako pastiri, ma koliko udaljeni, znaju da su sigurni i da nisu sami.

„To obično prvo uradimo kada isteramo stado na ispašu u proleće. Dunemo u bušim i oglasimo da je stado pušteno. Tada se zna ko je najvredniji pastir i ostali požure. A ovaj se raduje što je prvi“, objašnjava Milić.

Koliko je teško napraviti bušin, toliko je još umeća neophodno da bi se sviralo u njega. Potreban je dobar dah, dobra volja i izdržljiva pluća.

Bušin nastaje u prirodi, od prirode, i najbolji zvuk daje u prirodi

Nevenka Gordić Tašić iz Centra za kulturu „Veljko Dugošević“ iz Kučeva, kaže da je bušin ovde opstao zato što je to pastirski i stočarski kraj.

„Pogotovo uoči Đurđevdana, kada je vreme za bačije i kada je priroda najaktivnija. To je neko vreme kada se bušen pravio od lipove ili vrbove kore i koristio se kao signalni instrument za dozivanje među pastirima. To je vreme okupljanja stoke i izvođenja na letnju ispašu i bušen je tada imao svoju svakodnevnu funkciju,“ objašnjava ona.

Baš kada su se u ovoj opštini zabrinuli da će taj redak instrument nestati, mladi iz kučevačke opštine počeli su da uče kako se pravi i svira.

„Njihova ideja je da upišemo bušin na nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine“, ističe Nevenka Gordić Tošić.

Do tada, svake godine umesto fanfara, bušim otvara “Homoljske motive” u Kučevu.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Nematerijalna baština kučevačkih Vlaha ” koji sufinansira Opština  Kučevo po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja  iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2019.godini.


-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top