Rođena je 1966. godine u Požarevcu, a odrasla u Kostolcu, gde je završila osnovnu školu, a potom pohađala Požarevačku gimnaziju. Nakon studija kliničke psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu završila je specijalizaciju iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu, takođe u Beogradu.  

Najveći deo dosadašnjeg radnog staža ostvarila je u Domu zdravlja u Kostolcu, kao psiholog za decu i mlade, a trenutno je zaposlena na psihijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u Požarevcu. U toku radnog staža završila je edukaciju iz psihoanalitičke psihoterapije dece i mladih kao i edukaciju iz kognitivno-bihejvioralne psihoterapije.

Završila je i edukaciju iz forenzičke psihologije i nalazi se na listi stalnih sudskih veštaka Ministarstva pravde Srbije.

Osnivač je i rukovodilac Udruženja „Psihološki centar Kostolac” koje je aktivno angažovano na očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja i stvaralaštva mladih i urednica je časopisa „Glas mladih“. Autor je knjige „Adolescenti spoj nauke i prakse” koja je objavljena 2019. godine, a autorski honorar od ove knjige poklonila je mladima Kostolca, učenicima Osnovne škole „Jovan Cvijić“.

Odlikovana je 2012. godine Arhipastirskom gramatom Episkopa Braničevskog dr Ignatija, a nedavno i najvišim priznanjem Gradske opštine Kostolac, poveljom ,,Đorđe Vajfert - Vajfertov žig“. To je bio povod za intervju sa Oliverom Hajrović.

Najznačajniji deo vaše profesionalne karijere ogleda se u radu sa mladima. Zašto ste izabrali da se posvetite baš njima? Šta je tačno vaša specijalnost u radu sa decom i mladima?

Ljubav prema ljudima, naročito prema deci i mladima, težnja da ih upoznam, razumem i pomognem onda kada im je to potrebno, bili su moji osnovni pokretači i pre nego što sam postala psiholog. Studije psihologije, a potom i edukacije iz psihoterapije, pružili su mi konkretna znanja i veštine koja su omogućili da realizujem ljubav koju sam oduvek prepoznavala kao okosnicu svog  identiteta i uporišta životnih nastojanja. Početke mog rada sa decom i mladima obeležile su psihodijagnostičke i psihoterapijske aktivnosti, dakle rad sa delom populacije koja je imala razvojne ili psihičke smetnje. Kako je vreme odmicalo, moja interesovanja su se širila, najpre prema delatnostima koje preveniraju psihička oboljenja, a potom i prema stvaralačkim i humanim aktivnostima mladih koje pružaju značajne doprinose njihovom mentalnom zdravlju.

Koliko su mladi zainteresovani i otvoreni za vašu i uopšte pomoć vaših kolega?

Za razliku od prethodnog perioda, od pre desetak i više godina kada je odlazak psihologu bio tabu, sada je situacija drugačija i povoljnija, mada još uvek daleko od onog kakva bi trebalo da bude. Mladi su zainteresovani za dolazak psihologu ali često i blokirani zbog predrasuda i stereotipa koje imaju. Obično je u pitanju strah,  ali ne od psihologa, već od mišljenja okoline. Još uvek postoji veliki broj mladih koji smatraju da se psihologu obraćaju samo psihički obolele osobe i da su psihičke smetnje znak slabosti, niže inteligencije, nezrelosti ili nemoralnosti, te da će zbog obraćanja za pomoć biti socijalno žigosani. Ipak, i na sreću, raste i broj mladih koji su shvatili da je odlazak psihologu izraz zdrave brige o sebi i da psiholozi žele i mogu da im pomognu u rešavanju životnih problema koje imaju.

U decembru prošle godine ste u sklopu projekta ,,Mladi za mlade” održali interaktivno predavanje ,,Put do uspeha”, za osnovce i srednjoškolce Braničevskog okruga. Kako im pomažete na tom putu do uspeha i da li razumeju taj put?

Mladi često sanjaju o uspehu ali ne znaju koje su to konkretne osobine, navike i postupci  koji dovode do uspeha. Ili ako to i znaju, ne poznaju načine na koje mogu razviti osobine i navike koje im nedostaju. Zato je predavanje bilo usmereno ka isticanju važnosti izbora onih vršnjačkih uzora koji poseduju osobine i navike uspešnih, što mladima pomaže da realizuju svoje potencijale i ostvare uspešan, lep i ispunjen život. Kroz konkretne primere iz života njihovih vršnjaka predočena im je  važnost negovanja proaktivnosti, osmišljavanja vizija i dugoročnih ciljeva, efikasnog korišćenja vremena, samodiscipline, istrajnosti i drugih ponašanja koja doprinose uspehu. Kako pravog uspeha nema bez kvalitetne saradnje sa drugima objašnjeno im je zašto je važno da uvek misle i postupaju socijalno, i da se  u životu rukovode idejom kako pomažući drugima pomažu i samima sebi.

Mladi su sve više obeshrabreni, ankciozni i žive u strahu za sopstvenu budućnost. Koliko je koronavirus doprineo tome i na koji način? A koji su drugi faktori danas?

Život u savremenom dobu koji donosi nagle i velike promene ni odraslima nije lak, a pogotovo je teško mladima koji tek izgrađuju svoju ličnost, vrednosnosne sisteme i ciljeve i često se nalaze u raskoraku između različitih životnih principa, orijentira i uticaja. Nakon pojave koronavirusa uvećao se broj mladih koji se žale na probleme anskioznosti, depresivnosti, socijalne izolovanosti, na nedostatak bliskosti sa roditeljima ili vršnjacima, slabljenje motivacije za učenje i  uopšte za pohađanje škole. Posebno su ranjivi mladi koji su osetljivi, pogođeni porodičnim problemima i koji su i ranije imali problema u vršnjačkom ili socijalnom funkcionionisanju.

Sa kojim problemima je praksa pokazala da se mladi najčešće susreću?

Doživljaj usamljenosti, neshvaćenosti i neprihvaćenosti, nedostatak samopouzdanja, problemi u odnosima sa vršnjacima, konflikti sa roditeljima i teškoće u savladavanju školskog gradiva glavni su problemi sa kojima su se mladi i ranije suočavali, a suočavaju se i nakon početka epidemije, samo u intenzivnijoj formi. Nažalost, nije mali broj mladih koji sve češće pokušavaju da kroz zloupotrebu psihoaktivnih supstanci nasilništvo ili druge forme asocijalnog ponašanja rasterete svoja nagomilana osećanja napetosti, potištenosti, tuge, agresivnosti, pesimzma i straha od budućnosti.

Koliko je uopšte teško približiti se danas mladima i da li ste pronašli neki interaktivniji pristup?

Novije generacije su više zatvorene i mnogi mladi žive u virtuelnom svetu što ostavlja posledice po mentalno zdravlje i po njihovu socijalizaciju i potrebu za drugima. Sve ovo je intenzivirano nakon pojave koronavirusa tako da se često početak komunikacije najuspešnije ostvaruje na način koji oni preferiraju - putem društvenih mreža, Viber poruka ili na onlajn susretima. Kako je potreba za drugim ipak suštinska ljudska potreba koja se u potpunosti realizuje tek u stvarnom odnosu sa drugima, neophodno je upriličiti i susret uživo, kad god je to moguće. Svi postupci koji uvažavaju glavne psihološke zakonitosti mladalačkog doba, koji su prilagođeni posebnostima konkretnih mladih i sadrže neposrednost, iskrenost i uvažavanje su dobri bez obzira da li su u pitanju psihoterapijske, preventivne ili druge aktivnosti koje se sa njima realizuju.

Zbog generacijskog jaza, društvenih mreža i razlika u načinu odrastanja, veliki broj starijih ne može da razume potrebe i stavove mladih. Na koji način to može da se pravaziđe?

Ako mladima pristupamo sa autoritativne pozicije odraslih oni će to i te kako prepoznati i neće nam pružiti poverenje. Mladi cene iskrenost, neposrednost i podršku, ali vrlo dobro znaju i osećaju kada naši postupci nisu izraz autentičnih misli i osećanja. Zato je važno  da se otvorenog uma i srca potrudimo da upoznamo njihov svet, potrebe i stavove i da bez kritikovanja, pametovanja i moralisanja razumemo šta je to što ih zbunjuje, rastužuje ili plaši. Tek onda kada ih saslušamo, oni će biti spremni da saslušaju nas i ono što želimo da im kažemo. Odraslima je potrebno mnogo strpljenja, razmišljanja, razumevanja, tolerancije i samokontrole u čemu će im pomoći pronalaženje pozitivnog jezgra u svim onim postupcima mladih koji ih zabrinjavaju ili ljute. To je jezgro je nezaustavljiva poteba mladih za razvojom, novim saznanjima, otkrivanjem sebe i sveta koji ih okružuje, kroz pomeranje dotadašnjih granica i unapređenje stvarnosti u kojoj odrastaju.

Knjiga ,,Adolescenti – spoj nauke i prakse”

Kako se rodila ideja da napišete knjigu ,,Adolescenti – spoj nauke i prakse” i šta zapravo govori nauka, a šta praksa?

U pokušaju da široj populaciji odraslih prenesem psihološka znanja o adolescentima, vodilo  me je nekoliko motiva. Radeći sa mladima, shvatila sam koliko je za dobar ishod psihoterapijskog procesa i uopšte za psihičko zdravlje mladih važan kvalitet odnosa koji oni imaju sa svojim roditeljima, nastavnicima, a takođe i sa drugim odraslim osobama koje učestvuju u njihovom odrastanju. Iz tog razloga, moj rad sa adolscentima oduvek je uključivao i saradnju sa njihovim roditeljima i nastavnicima, pre svega odeljenskim starešinama. Shvatila sam dalje da kvalitet odnosa između mladih i odraslih umnogome zavisi od toga da li i koliko odrasli pravilno razumeju šta se u adolescentima zbiva. Iskustvo je pokazalo da se bolja informisanost odraslih i spremnost da primene naučeno pozitivno odražava na njihovu komunikaciju sa mladima i uzajamni odnos uopšte, a potom pozitivno i na tok i ishod psihoterapijskog procesa. Iz svih ovih razloga ja sam tokom celokupne moje psihološke karijere razmišljala o tome kako je moguće dopreti do onih roditelja i nastavnika koji bi došli, ali se ustručavaju, kolebaju ili nemaju vremena da dođu psihologu,  saopšte šta su primetili kod adolescenata, šta ih u vezi sa tim brine i muči, kao i da iznseu svoje dileme i probleme u vezi vaspitnih i obrazovnih uloga koje oni u njihovim životima imaju.  Kada su u pitanju mladi, i teorija i praksa sugerišu isto: kvalitet odnosa sa mladima predstavlja najmoćnije sredstvo naših vaspitnih i obrazovnih uticaja. Samo adolescent kome je stalo da održi kvalitetan odnos sa odraslom osobom, oseća se slobodnim da se otvori i biva podstaknut na zrelije razmišljanje, odlučivanje i postupanje koje vodi računa o osećanjima i očekivanjima drugih.

Rukovodilac ste Udruženja ,,Psihološki centar” u Kostolcu. Kada je ono nastalo, čime se bavi i da li je fokus  upravo na mladima? 

,,Psihološki centar” u Kostolcu  je Udruženje građana osnovano 2017. godine, koje podstiče i promoviše talente mladih Kostolčana i podržava njihove edukativne, stvaralačke i humanitarne aktivnosti. Prva  značajnija aktivnost ,,Psihološkog centra” bila je realizacija projekta ,,Prvi koraci u novinarstvu“ koja je iznedrila časopis ,,Glas mladih”. Nakon izlaska prvog broja časopisa, mladi ,,Psihološkog centra” počeli su da uzimaju aktivno učešće i u drugim gradskim  aktivnostima i manifestacijama kao što su to kulturni događaji  i izvođenje performansa putem kojih edukuju svoje vršnjake o psihološkim pojavama i procesima i vrše prevenciju patoloških pojava kao što su zloupotreba psihoaktivnih supstanci i nasilničko ponašanje, te smatram da je ovo veoma važno u svakom dobu, a posebno u predstojećem u kome nas očekuje saniranje posledica epidemije.

Olivera Hajrović sa članovima ,,Psihološkog centra”

Da li je tačno da će kovid kriza tek nastupiti u celoj populaciji i kako će se to manifestovati?

U dostupnoj literaturi još uvek je malo istraživanja koja bi potvrdila očekivane posledice pandemije koronavirusa, ali nas iskustvo i literatura iz ranijih sličnih epidemija (španska groznica, SARS)  upozoravaju da se nakon okončanja pandemije virusa može očekivati epidemija mentalnih poremećaja. Epidemija je kod mnogih ostavila posledice po somatsko zdravlje, ekonomski status, porodične, emotivne i socijalne relacije što može biti uzrok ili okidač pojave brojnih mentalnih i ponašajnih smetnji - od povišene anksioznosti, napada panike, depresije, postraumatskog stresnog poremećaja, autodestruktivnog i heteroagresivnog postupanja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sve do pojave psihotičnih simptoma. Posebno treba istaći i povećan rizik od samoubistva, kao i uvećanu stopu porodičnog nasilja.

Kako da pomognemo sebi i bližnjima?

Tokom kriznih stanja, ne možemo promeniti okolnosti u kojima se nalazimo, ali možemo učiniti puno toga u cilju očuvanja mentalnog zdravlja. Jedna od najvažnijih stvari jeste održavanje povezanosti sa drugima, naročito sa emocionalno bliskim osobama, uz stalno negovanje empatije, solidarnosti i pomaganja svima onima kojima možemo pomoći. U doba panedmije svi smo dobili priliku da aspekte ranijeg života kritički sagledamo i procenimo da li smo njegov smisao tražili u pravim aktivnostima, osobama i događajima ili je potrebno da svoj život osmislimo na drugačiji i kvalitetniji način. Pandemiju koronavirusa možemo da posmatramo i kao krizu i kao šansu, a konačne posledice promena kroz koje prolazimo zavise baš od načina na koji ih posmatramo i osmišljavamo i sagledaćemo ih tek u vremenima koja nam predstoje.

Nedavno ste dobili povelju „Đorđe Vajfert – Vajfertov žig“. Kakav značaj ova nagrada ima za vas?

Priznanje sugrađana koji su prepoznali trud i iskrenu duboku ljubav prema Kostolcu i Kostolčanima samo po sebi je neizmerno veliko i vredno. Kada priznanje nosi ime Đorđa Vajferta, osnivača rudnika Kostolac, velikog industrijalca, humaniste i dobrotvora, onda je to i zaveštanje koje jasno ukazuje kako treba raditi i živeti. Ova nagrada me je ispunila velikim osećanjima radosti, ponosa, zahvalnosti i odgovornosti. Srećna sam i zbog toga što su upravo mladi ,,Psihološkog centra” svojim trudom i angažovanjem ugradili sebe u ovu povelju i postali njen neraskidiv i najlepši deo.

Dodela povelje „Đorđe Vajfert – Vajfertov žig“

Imate li neki poseban fokus za rad u budućnosti, prevashodno kada su u pitanju mladi?

,,Psihološki centar” Kostolac nastavlja sa aktivnostima vezanim za pripremu materijala za treći broj časopisa ,,Glas mladih”, a takođe i za realizaciju projekta ,,Najhumaniji maturanti Osnovne škole ,,Jovan Cvijić”, što se po drugi put događa u istoriji ove škole. U planu nam je i realizacija projekta ,,Moja Srbija” u okviru koga će biti raspisan literarni konkurs na rodoljubive teme za mlade iz celog Braničevskog okruga. Ukoliko budemo imali dovoljno sredstava želeli bismo da učenike nagrađene na ovom literarnom konkursu ugostimo u Kostolcu na nekoliko dana i da pritom zajedno sa njima obiđemo istorijski važne spomenike Braničevskog okruga. Velika nam je želja i da snimimo film o životu i delu Đorđa Vajferta i nadam se da ćemo i ovu ideju uspeti da realizujemo.

Veoma ste aktivni i sigurno nije lako uskladiti rad u bolnici, udruženju, držati predavanja, pisati stručne radove, knjige… Kako sve to postižete i da li trpi vaš privatni život?

Da, ponekad je teško uskladiti sve obaveze koje iziskuju dosta vremena, razmišljanja, čitanja, usavršavanja. Međutim, entuzijazam i volja da inspirišem i podržim decu i mlade da postave dobre temelje za srećan, ispunjen, uspešan život, i njihova spremnost da ovu podršku prihvate, savladavaju  sve prepreke i donose puno radosti i elana za nova ulaganja. Beskrajno je zanimljivo i podsticajno provoditi vreme sa mladima - vedrina, ideje, energija, toplina, neposrednost i privrženost kojima mladi odišu je nešto što ima snagu da beskrajno  puni  rezervoare moje energije i inspiriše me za nove zajedničke aktivnosti.