Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Koronavirus je preko noći promenio navike kod većine ljudi – odlazak u pozorište, bioskop, galeriju ili na koncert, nije više tako lagodna stvar. Epidemija je i u Požarevcu na nekoliko meseci stopirala brojne aktivnosti koje su pre nje bile dostupne i stalne. Kultura je na neko vreme utihnula, ali se nakon popuštanja epidemioloških mera brzo ,,vratila na velika vrata”. Međutim, pored promena u funkcionisanju institucija, koronavirus je uticao i na navike i ponašanju građana, a ovo je priča o tome kakve posledice ili pouke za sobom ostavlja.
Prema rečima Dejana Krstića, člana Gradskog veća za nevladine organizacije, kulturu, informisanje, socijalnu politiku i društvene delatnosti, 2020. godina je bila veoma teška za kulturni život u Požarevcu, jer su brojni programi i sadržaji, zbog pojave koronavirusa, otkazani ili odloženi.
,,Grad je u saradnji sa, pre svega, Centrom za kulturu, krovnom i najvećom ustanovom kulture u Požarevcu, ali i lokalnom bibliotekom, Istorijskim arhivom i Galerijom Milene Pavlović Barili, kulturni život u prošloj godini preorijentisao na stvaranje novog sadržaja, odnosno na pripremanje programa koji će moći da budu održani prvom prilikom kada je to bilo dozvoljeno. Centar za kulturu je pripremao nove predstave, orkestar ,,Gvardija” nove programe, Narodna biblioteka u Požarevcu svoje aktivnosti, a Istorijski arhiv izložbu, objasnio je Krstić.
Iako institucije kulture velikim delom prošle godine nisu radile, naš sagovornik smatra da je ta situacija na neki način bila dobra po njih, s obzirom na to da su, u saradnji sa gradom, ,,podvukle crtu” i sagledale šta sve mogu da unaprede u svom radu. Pored dobrih stvari, tu su i negativne posledice epidemije po kulturni život u Požarevcu.
,,Više od godinu dana bez kulture ostavilo je dubok trag. Kada su kulturne institucije počele sa radom, pred kraj prošle ili početkom ove godine, primetili smo da su se ljudi slabo vraćali u sale. Kada je, na primer, bioskop počeo sa radom, dešavalo se da imamo za jednu projekciju sa dva do pet gledalaca. Tada su ljudi još uvek bili u strahu od zaražavanja,” smatra Krstić.
Kako kaže, situacija se sada dosta promenila jer je požarevačka publika željna kulture - pojedine filmske projekcije sada beleže rekorde, a predstave veliku posećenost. Ipak, najveću ekspanziju su u ovoj godini doživele promocije knjiga.
,,Mi smo kao grad finansirali preko projekta kulture 10 ili 11 knjiga, što znači da su naši umetnici prošle godine, u toku vanrednog stanja, sedeli i pisali, što se odrazilo na to da Požarevac sada beleži veliki broj promocija i kvalitetnih dela”, zaključio je Krstić.
Dejan Krstić
Galina Perić, direktorka Centra za kulturu Požarevac, ističe da je ova institucija na početku epidemije dobila obaveštenje od Ministarstva kulture i informisanja sa smernicama o daljem postupanju i zahtevom da se pridržavaju svih epidemioloških mera zaštite.
,,Tokom „lokdauna” nismo radili, ali smo odlučili da izađemo u susret sugrađanima, pa su veliki i mali hol bili pretvoreni u čekaonicu Doma zdravlja, kako se ljudi ne bi smrzavali napolju”, priseća se Perić.
Zbog epidemije u toku prošle godine pozorišni festivali u organizaciji ove ustanove nisu održani uživo, već onlajn.
„Pozorišni festival ,,Milivojev štap i šešir“ i Smotru dramskih amatera Pomoravlja i Podunavlja ,,Živka Matić” morali smo da održimo u onlajn formatu, dok ,,Viminacijum fest” i Glumačke svečanosti ,,Milivoje Živanović” uopšte nisu održani, jer su to profesionalni festivali i nismo mogli da dobijemo snimke predstava zbog autorskih prava. Gledanost predstava u onlajn formatu je bila odlična i imali smo veliki broj pregleda, s obzirom na to da pristup jutjub kanalu Centra za kulturu Požarevac imaju svi građani Srbije, a uživo dolazi samo publika iz naše sredine”, kaže naša sagovornica.
Naglašava da je požarevački Centar za kulturu počeo sa radom onda kada su epidemiološke mere postale malo blaže, ali je i dalje u potpunosti sprovodio preporuke Kriznog štaba Republike Srbije. Međutim, na početku ova institucija nije beležila veliki odziv publike, ali se to s vremenom menjalo, jer su ljudi bili željni kulturnih dešavanja. Perić ističe da su pojedini filmovi ove godine beležili toliku gledanost da su projekcije morale biti ponovljene.
,,Kada smo počeli sa radom i kada su epidemiološke mere bile malo ublažene, intenzivno smo počeli da pripremamo i naše programe, a cilj nam je bio da što pre vratimo publiku u pozorište. Prošle godine održana je premijera predstave ,,Umorni”, u režiji Fuada Tabučića, koju smo pripremali kada nam je bio dozvoljen rad, a ove godine su tu predstave u našoj produkciji ,,Majstori majstori”, ,,Ožalošćena porodica”, ,,Nušićeve jednočinke” i ,,Miš maus kuća haus”, rekla je Perić i dodala da je trenutno u planu još predstava, ali da sve pripreme duže traju zbog koronavirusa i bolesti glumaca.
Galina Perić
Epidemija koronavirusa uticala je na sve delatnosti, ali i na normalno funkcionisanje ljudi u svakodnevnom životu. Olivera Hajrović, specijalista medicinske psihologije Opšte bolnice Požarevac, ističe da je u našoj zemlji porast broja obolelih od mentalnih bolesti bio zabeležen i pre koronavirusa, a onda je tokom epidemije naglo skočio, i po svoj prilici će i dalje rasti.
Kako kaže, obilje psihosocijalnih stresora koji traju već godinu i po dana u svakodnevnici svakog pojedinca ostavljaju posledice na mentalno zdravlje.
,,Psihijatrijska služba Opšte bolnice Požarevac od početka epidemije radi bez prekida, a specifičnost rada vidljiva je u stalnom povećanju broja ljudi koji u sklopu postkovid sindroma osim somatskih, imaju i psihičke tegobe. U poslednjih godinu i po dana primetili smo da je kod određenog broja hroničnih duševnih bolesnika, koji se inače leče na našem odeljenju, došlo do pogoršanja zbog diskontinuiteta u uzimanju lekova i neredovnih ambulantnih kontrola. Osim toga, osobe sa mentalnim smetnjama podložnije su stresu i burnijim emocionalnim odgovorima u kriznim stanjima, što rezultuje pogoršanjem tegoba, čak iako dolaze na zakazane kontrole i redovno uzimaju lekove”, rekla je Hajrović.
Ona ističe da se sada i po prvi put obraćaju ljudi, bez prethodne istorije mentalnih smetnji, najčešće zbog poremećaja raspoloženja, apatičnosti, povišene napetosti i strahova, čiju pojavu direktno povezuju sa epidemijom. Među njima ima i dosta mladih, a najčešće su u pitanju oni koji su i pre koronavirusa bili izraženo osetljivi, povredljivi, napeti i sa teškoćama u socijalnom funkcionisanju.
,,U dostupnoj literaturi još uvek je malo istraživanja koja bi potvrdila očekivane posledice epidemije koronavirusa, ali nas iskustvo i literatura iz ranijih sličnih epidemija (španska groznica, SARS) upozoravaju da se nakon okončanja ove epidemije može očekivati epidemija mentalnih poremećaja. Neizvesnost koje oboljenje, kao i sam kontekst življenja indukuju, te moguće posledice istih po zdravlje, ekonomski status, porodične, emotivne i socijalne relacije, može kod osoba i bez istorije mentalnih bolesti biti uzrok ili okidač pojave brojnih mentalnih i ponašajnih smetnji - od povišene anskioznosti, napada panike, depresije, postraumatskog stresnog poremećaja, autodestuktivnog i heteroagresivnog postupanja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sve do pojave psihotičnih simptoma”, objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, sve strategije koje su uspostavljene u cilju suzbijanja širenja virusa, kao što su karantin, samoizolacija i fizičko distanciranje, iznedrile su usamljivanje mnogih ljudi, što predstavlja pretnju njihovom mentalnom zdravlju. Kako kaže, neki ljudi su nevoljno pristali na ovu situaciju, dok ima i onih koji su se svojevoljno povukli iz socijalnih relacija kako bi se osećali bezbednije.
,,Tokom kriznih stanja ljudi se prirodno udružuju da bi pomagali i podržavali jedni druge što im stvara osećaj pripadnosti i zajedničkog identiteta sa bližnjima. Tokom sprovođenja epidemiloških mera ovo udruživanje je ugroženo što pogađa mnoge, a naročito mlade koji i inače imaju pojačanu potrebu za vršnjačkim povezivanjem”, naglašava doktorka Hajrović.
Olivera Hajrović
Ona zaključuje da ne možemo promeniti okolnosti u kojima se nalazimo, ali možemo učiniti puno toga u cilju očuvanja mentalnog zdravlja. Jedna od najvažnijih stvari, prema njenim rečima, upravo i jeste održavanje povezanosti sa drugima, a naročito emocionalno bliskim osobama, uz stalno negovanje empatije, solidarnosti i pomaganja svima onima kojima možemo pomoći.
,,U doba epidemije svi smo dobili priliku da aspekte ranijeg života kritički sagledamo i procenimo da li smo njegov smisao tražili u pravim aktivnostima, osobama i događajima, ili je potrebno da svoj život osmislimo na drugačiji, potpuniji i kvalitetniji način. Epidemiju virusa korona možemo da posmatramo i kao krizu i kao šansu, a konačne posledice promena kroz koje prolazimo zavise baš od načina na koji ih posmatramo i osmišljavamo i sagledaćemo ih tek u vremenima koja nam predstoje”, smatra naša sagovornica.
O tome kako je koronavirus uticao na turizam, poljoprivredu i privredu i koje je posledice ostavio pročitajte u narednom tekstu serijala ,,Požarevac sa koronom i kako posle epidemije”.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Požarevac sa koronom i kako posle epidemije” koji sufinansira grad Požarevac po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, televizijske, internet medije i novinske agencije za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Požarevca u 2021. godini
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
