Pravoslavna crkva veruje da je Hristos tog dana bio u grobu telom, u Hadu duhom, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Duhom.

Na taj dan Isus je pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika – čisti se kuća i boje jaja. U Homolju je običaj da se mesi kolač  – vaskršnjak – okićen bosiljkom.

Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota.

Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.