Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
U organizaciji Centra za razvoj lokalnih medija danas je održana prva debata od ukupno četiri na temu "Nezavisnost i uloga regulatora", u okviru projekta „Budućnost je u slobodnim lokalnim medijima''.
Panelisti su bili Zoran Sekulić, direktor i urednik FoNet –a, Tamara Skroza, novinarka FoNet-a i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu i Olivera Milošević, potpredsednica UNS-a i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, a debati su prisustvovali požarevački novinari. U skladu sa temom panelisti su govorili o ulozi i radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Saveta za štampu.
“Kada je u pitanju medijska regulativa ja sam bez trunke iluzija. Učestvovao sam svojevremeno u izradi prve medijske strategije 2011. godine u ime cele medijske zajednice i tada smo imali nade da će promena zakonskog okvira nešto poboljšati u medijskoj sferi, a na kraju smo dobili u praksi potpunu političku zloupotrebu. Danas je taj sistem zloupotrebe i upotrebe medija po mom mišljenju doveden skoro do savršenstva. Krajnje konsekvence cele stvari je da građani Srbije nisu pravovremeno, celovito niti sveobuhvatno obavešteni o tome šta se zbiva jer su permanentno suočeni sa proizvodnjom privida”, smatra Sekulić i dodaje da su oni retki mediji koji pokušavaju da se otmu i da se drže elementarnih standarda profesije i kodeksa na margini.
Skroza je istakla da je Regulatorno telo za elektronske medije potpuno zavisno od vlasti.
,,Bilo koja vlast da je bila u pitanju, REM je bio pod njenim uticajem, bilo da je u pitanju dodela frekvencija ili sankcionisanje medija. Od 2003. godine do danas REM je ispostava vlasti i regulatorno zavisno telo. Oni imaju visoka ovlašćenja i nadležnosti koje ne koriste na pravi način”, istakla je Skroza.
Kako je dodala, ideja je da se zaštite mediji koji nezakonito i neetično izveštavaju, a kritikama su izloženi profesionalni mediji, odnosno oni koji se percipiraju kao opozicioni. Ocenjuje da je uloga REM-a potpuno obesmišljena.
Tamara Skroza (levo), Zoran Sekulić i Olivera Milošević (desno)
Milošević smatra da je REM zarobljen, a samim tim i medijska scena, te da je teško danas uopšte zamisliti kako je moguće izaći iz tog zarobljeništva u situaciji kada u Srbiji imamo zarobljen celokupan sistem institucija koje se nužno ne vezuju za medije ali su deo društva.
“REM je zamišljen po ugledu na neke druge regulatore, međutim, mi kao društvo i kao medijska zajednica smo skloni da sve pretvorimo u suprotnost od onoga što je zamišljeno. Takvu situaciju imamo i sa REM-om koji ne samo da je politizovan, nego praktično postoji da bi štitio i nagrađivao medije sa dugom istorijom kršenja svih profesionalnih standarda, medije koji su dugi niz godina obmanjivali javnost, koji šire govor mržnje i dezinformacije. Suština je u tome koliku moć ima medijska zajednica da nešto promeni, ja mislim da nije dovoljna”, kazala je Milošević.
Po njenim rečima, što se tiče Saveta za štampu situacija je drugačija. Bilo je tendencija, kaže, da se ubace u savet predstavnici nereprezentativnih udruženja ali to se nije dogodilo, međutim i dalje ti pritisci postoje. Bilo je čak priča i o osnivanju paralelnih Saveta za štampu tako da će, ocenjuje Milošević, ta borba da traje i u budućnosti.
“Mnogi novinari na lokalu, a pogotovo javnost, nemaju dovoljno informacija o radu Saveta za štampu i mislim da bismo u narednom periodu trebali da poradimo na tome da predstavimo javnosti rad saveta, koje mogućnosti postoje i u čemu se ogledaju. Podatak od poslednjeg monitoringa je da od 41 žalbe dobar deo dolazi sa lokala, odnosno ljudi se žale na kršenje kodeksa u lokalnim medijima”, istakla je Milošević.
Skroza, koja je u Savetu za štampu od osnivanja, kaže da je pravljen godinama i podseća da je počeo sa radom u septembru 2011. godine i da od tada funkcioniše bez prestanka. Bavi se sprovođenjem i poštovajem Kodeksa novinara Srbije i odlučuje po žalbama ljudi i medija koji se osete povređeno.
,,Savet za štampu je samoregulatorno telo i za razliku od REM-a ne bira ga skupština i jedino telo koje su uspela da naprave međusobno zavađena novinarska udruženja i oko koga se okupila novinarska zajednica. Jedina je medijska organizacija koja ima pozitivne ocene u svim dosadašnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija”, naglasila je Skroza.
Postoje, primećuje Skroza, dve struje – politička, koja se žali na medije iz opravdanih ili neopravdanih razloga i druga koja podrazumeva da se mediji međusobno tužakaju.
,,U ovom trenutku to se dešava zato što je najavljeno da će mediji koji su više puta sankcionisani pred Savetom za štampu imati manja budžetska davanja. Savet za štampu se zalagao da mediji priznaju i poštuju njegovu nadležnost, a ne da se broje crveni kartoni”, objasnila je Skroza.
Panelisti nisu naročito optimistični da će u budućnosti nešto da se promeni na bolje, ali su izrazili nadu da će mlađe generacije nastaviti da se bore kao što to oni sada čine.
