Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Poražavajuća je statistika da svaki šesti par u Srbiji ima problema sa začećem, te kao krajnju opciju prihvata vantelesnu oplodnju doniranim reproduktivnim materijalom koja je odnedavno moguća u Srbiji o trošku države. Pojedini građani Srbije su zabrinuti da to može uticati na promenu genoma budućih naraštaja, o čemu smo razgovarali sa doktorom bioloških nauka.
Asistirana ili biološki potpomognuta reprodukcija, odnosno veštačka oplodnja, odavno je u našem zdravstvenom sistemu. Srbija finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za sve žene do 45 godina starosti.
PODIGNUTA STAROSNA GRANICA ZA VANTELESNU OPLODNJU O TROŠKU DRŽAVE
Mnogi parovi koji nisu uspeli da se ostvare kao roditelji sa svojim reproduktivnim materjalom na klinikama u Srbiji, odlaze već godinama najčešće u Prag i Solun na vantelesnu oplodnju doniranim reproduktivnim materijalom, koja košta od pet do sedam hiljada evra.
Međutim, od sredine decembra i u našoj zemlji je moguća vantelesna oplodnja doniranim reprodukvirnim materijalom uveženim iz inostranstva. Do sada je Srbija potpisala ugovor sa bankom jajnih ćelija i spermatozoida u Španiji, a očekuje se da u budućnosti budu uvrštene još neke evropske banke koje dozvoljavaju izvoz – Italija, Grčka i skadinavske zemlje.
U anketi koja je sprovedena na portalu E-Braničevo pitali smo naše čitaoce kakav je njihov stav o ovome. Najveći broj učesnika ankete - 37,25 odsto podržava i smatra da se to odavno radi u svetu, ali ne mnogo manji broj njih, tačnije čak 33,33 odsto anketiranih se ne slaže sa ovom idejom i smatra da je to protiv prirode.
ŠTA NAŠI ČITAOCI MISLE O OPLODNJI SA DONIRANIM REPRODUKTIVNIM MATERIJALOM
Potražili smo i mišljenje stručnjaka na ovu temu. Doktor bioloških nauka Jasminka Đorđević Miloradović kaže da je uvoz reproduktivnog materijala iz inostranstva neophodan jer je banka reproduktivnih ćelija u Srbiji prazna.
“Niko se ne javlja da dobrovoljno donira svoje reproduktivne jajne ćelije i spermatozoide u Srbiji. Naš sistem je bio prinuđen da se obrati stranim donatorima, odnosno da od stranih banaka kupi reproduktivni materijal”, kaže za E-Braničevo Đorđević Miloradović.
Na pitanje da li i u kojoj meri dete dobijeno vantelesnom oplodnjom doniranom jajnom ćelijom nasleđuje gene od majke, naša sagovornica tvrdi da ih nasleđuje u velikom procentu.
“Tokom razvića embriona, potom fetusa i bebe ne postoji barijera koja će da spreči da se DNK budućeg deteta nađe u krvotoku i organima majke koja ga nosi i obrnuto – da se ćelije majke iz različitih organa ne nađu u krvotoku i organima fetusa. To znači da i posle završetka trudnoće još minimum 18 godina u našem organizmu postoje tragovi DNK našeg deteta. Na taj način je u velikoj meri genetska veza uspostavljena između majke i deteta koje je nastalo iz donirane jajne ćelije”, istakla je ona i dodala da to samo može da doprinese našoj genskoj raznovrsnosti, a nikako da nas unazadi.
Pojedini građani Srbije su zabrinuti da vantelesna oplodnja doniranim materijalom može uticati na promenu genoma budućih naraštaja u Srbiji.
Šta o tome kaže naša sagovornica pogledajte u VIDEU.
