Datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Taj datum se i danas poštuje, s tim što se on u julijanskom kalendaru poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme toga dana slave praznik rođenja Isusa Hrista.

Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. U toj pećini je Marija  u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.

Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.

Običaji i verovanja

Prva osoba koja na Božić uđe u kuću je položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Još sa vrata doziva domaćina i ostale ukućane, pozdravljajući ih sa "Hristos se rodi", na šta mu oni uzvraćaju rečima "Vaistinu se rodi". Običaj je da ga domaćica daruje nekim simboličnim poklonom u znak zahvalnosti, nakon što domaćinima izrekne lepe želje, a onda zapali grančicu badnjaka i ubaci je u peć.

Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić, dren, pšenica ili zrno kukuruza. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.

Božić se slavi tri dana i oni su u bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.