Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Ana Petrović iz Laznice, baka je šestoro unučadi i prabaka jedne devojčice, a pored toga uspeva da se bavi poljoprivredom i očuvanjem tradicije žagubičkog kraja.
Anu su ljubav prema običajma, tradiciji njenih predaka, starinskim poslovima i kuvanju, naveli na ideju da sve svoje talente i zanate pokaže kao predsednica Udruženja žena “Etno dame” Laznica. Time, zajedno sa još šest aktivnih članica, čuva istoriju i običaje ovog kraja od zaborava. Najmlađa žena u udruženju ima 25, a najstarija 69 godina.
“Udruženje je osnovano pre sedam godina, a naziv ima jednostavno objašnjenje – fokus nam je na etno stvarima, a dame smo, iako smo sa sela”, priča ona. Kaže da u Laznici ima dva udruženja žena, ali to nije dovoljno.
Članice se bave starim zanatima, ručnim radovima, kuvanjem jela po starinskim receptima, pletenjem, tkanjem, heklanjem, a svoj vredan rad prikazuju na različitim manifestacijama širom Braničevskog okruga. O tome kakvog su ukusa njihova jela svedoče brojne zahvalnice, pehari i diplome.
.png)
Zahvalnice su brojne
“Pripremamo specijalitete po receptima naših majki i baka. Volim da kuvam, čini mi se oduvek, a tu ljubav prenela mi je baka, majka, a potom svekrva. Najviše volim da spremam vlaške specijalitete, kao što su vlaške plašinte – testo se mesi, razvije se kora, stavljaju se sir i jaja i prži se na ulju ili masti. Spremamo i koprive, kuvamo ih sa sa pšeničnim i kukuruznim brašnom, a posetiocima različitih manifestacija se najviše sviđa posna i mrsna sarma”, kaže Ana.
Stara jela po receptima majke i bake
Sprema i zimnicu, a od poslastica uglavnom posne i mrsne kolače po starinskim receptima, a u svoju kuhinju uvela je i nešto savremenije delikatese, kao što je keks sa margarinom.
Ističe da joj je cilj da i mlađe generacije probaju srpske i vlaške specijalitete i da se dobre stvari i tradicija ne zaborave.
Jela za svačiji ukus
Ana se bavi i šivenjem narodne vlaške nošnje od konoplje i težinjavog platna, koje žene više ne koriste. Sa njenim materijalom nošnja košta i do 150 evra.
“Šijem uglavnom na staroj mašini koju je još deda kupio mojoj majci kao miraz, a ja sam od nje nasledila. Od petnaeste godine šijem, a u to vreme je bio običaj da ako nemaš nošnju, ne možeš ni da se udaš. Zanat sam naučila od majke, pa su mi ćerke igrale u folkloru i to mi je pomoglo da vidim kako i šta je sve potrebno za izradu. Takođe, u tim godinama tetka me je naučila i da vezem”, priseća se Ana i dodaje da šije i haljine, tunike i prsluke.
Deo nošnje
Danas izrađuje nošnje uglavnom po narudžbini, jer ima malo ljudi u okolini koji znaju da šiju. Ima innteresovanja za kupovinu narodnje nošnje, ali je slabo interesovanje mladih da se bavi njenom izradom, kuvanjem ili očuvanjem starih zanata.
“Moje iskustvo govori u prilog tome da je mlade sramota to da rade. Nedavno sam razgovarala sa devojčicom koja ima 13 godina i koja mi je rekla da se stidi i neće da radi slične poslove. Pokušavam da im objasnim da to nije sramota, već naprotiv, trebalo bi da budu ponosni”, smatra naša sagovornica.
Sličan odnos mladih je i prema poljoprivrednim poslovima, kaže Ana, a sela su danas uglavnom prazna.
“U Laznici je mladih sve manje, odlaze u inostranstvo. Čini mi se da traže bolji život, više para i posao, a posla ima i u našem kraju”, primećuje Ana.
Vredne ruke žena iz Laznice
Ona svoja znanja ne čuva samo za sebe i uvek je spremna da nekome pokaže kako radi ili udeli savet. Tako je držala i obuku veza – oko sedam žena prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prošlo je njen kurs i dobilo sertifikat.
Pored toga, Ana se bavi i domaćinstvom i poljoprivredom – obrađuje oko tri hektara zemlje. Ocenjuje da život na selu nije lak, ali je lep.
“Kad čovek voli nešto on nađe vremena za sve. Na primer, dok odmaram i gledam televiziju uzmem kudelju i predem, a zimi pletem prsluke od vune”, priča naša sagovornica.
U cilju da druge ljude upozna sa tradicijom, u svojoj kući u Laznici otvorila je etno sobu gde je izložila stare predmete koji predstavljaju svedočanstvo jednog prošlog vremena.
“Neke stvari su stare više od 100 godina, a to može da vidi svako ko se odluči da upozna istoriju i tradiciju našeg kraja. Etno soba otvorena je za etnologe i sve ljude dobre volje”, kaže Ana.
Deo etno kutka
Kao što su njoj ostavili njeni preci, i ona je ljubav prema tradiciji i običajima prenela na svoju decu - dva sina su završila školu za kuvare, a ćerke su se bavile folklorom.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Uloga i značaj žena u lokalnoj zajednici – primeri dobre prakse” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2023. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.
