Moguće uštede u potrošnji električne i toplotne energije predstavljaju važan izvor jačanja energetske bezbednosti i smanjenja troškova, zbog čega je Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo predlog preporuka za uštede u potrošnji električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama i institucijama, jedinicama lokalne samouprave, privredi, kao i u domaćinstvima za predstojeću zimu.

Preporuke bi trebalo da počnu da se primenjuju što pre, i to u periodu od 1. septembra tekuće godine do 31. marta 2023. godine.

Na osnovu potencijalno ostvarenih ušteda, procenjuje se da se na dnevnom nivou može uštedeti više od 15% ukupne dnevne potrošnje električne energije na nivou Republike Srbije, što se preslikava i na godišnji nivo i iznosi oko 5.300 GWh, od ukupno potrošenih 33.000 GWh. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za uvozom na godišnjem nivou.

Predlog preporuka za preduzimanje mera u domaćinstvima u cilju smanjenja potrošnje električne i toplotne energije:

Ušteda na toploj vodi:

korišćenje bojlera za pripremu tople vode samo kada je potrebna, termostat bojlera podesiti na temperaturu zagrevanja do 60°C;

Uštede na rashladnim i grejnim uređajima:

postavljanje frižidera na 4°C, a zamrzivača na -18°C kako bi se obezbedio optimum u potrošnji;

razumno korišćenje grejnih uređaja u svom domu;

u toku dana koristiti sunce što više za osvetljenje, kao i za zagrevanje prostora u grejnoj sezoni, a tokom noći spustiti roletne i navući zavese;

ne pokrivati grejne elemente i uređaje nameštajem ili odećom jer na taj način emituju manje toplote.

Uštede kod mašina za pranje veša i suđa:

koristiti mašinu za pranje sudova i veša tek kada je puna, jer je energetski mnogo efikasnije;

izbegavati sušenje veša u sušilicama, već veš sušiti na vazduhu;

treba koristiti program na nižim temperaturama pranja jer se tako može uštedeti značajna količina energije.

Ušteda energije kod pripreme hrane:

treba kuvati u poklopljenoj posudi jer se tako štedi do 20% energije, takođe treba koristiti posude koje su veličinom srazmerne grejnoj površini kako bi se izbegao gubitak od 20% energije;

kada voda proključa, jačinu grejanja posude treba smanjiti na najnižu moguću temperaturu pri kojoj će voda da nastavi da ključa. Na ovaj način može se uštedeti i do 60% energije;

najekonomičnije kuvanje obavlja se u ekspres loncu, kojim se vreme kuvanja i utrošena električna energija smanjuju za dva do tri puta;

isključivanjem rerne 10 minuta pre kraja pečenja može se uštedeti do 20% energije;

prilikom korišćenja rerne, poželjno je što manje je otvarati jer se pri svakom otvaranju vrata rerne izgubi 20% toplote.

Ušteda energije kod rasvete i ostalih električnih uređaja:

gasiti svetla u sobama u kojima se ne boravi;

velike uštede mogu se ostvariti zamenom običnih sijalica sa užarenim vlaknom LED metal-halogenim sijalicama. Ove sijalice troše i do 10 puta manje energije od običnih;

isključiti računar nakon završetka rada na njemu;

isključiti punjače baterija iz utičnica;

zameniti stare sijalice LED sijalicama;

redovno menjati filtere na grejnim uređajima;

isključiti dekorativnu rasvetu na stambenim zgradama i porodičnim kućama.

Zagrevanje prostora:

preporučene temperature za prostorije:

za slučaj da se sedi i duže boravi ova temperature treba da bude od 20 do 21°S,

za prostor u kome spavamo 18°S,

za prostorije u kojima zbog odlaska na posao i školu tokom dana niko ne boravi 16°S, a u slučaju dužeg odsustva 10°S.

Kupovina uređaja:

prilikom kupovine električnih uređaja za domaćinstvo treba obratiti pažnju na energetske oznake. Energetske oznake govore nam o energetskoj efikasnosti i potrošnji energije. Treba kupovati uređaje sa najvećom klasom energetske efikasnosti. Na svakoj oznaci može se videti oznaka energetske efikasnosti uređaja u odnosu na maksimalnu energetsku efikasnost koju takva vrsta uređaja može potrošiti;

uređaje treba birati tako da odgovaraju stvarnim potrebama korisnika jer preveliki uređaji koji neće raditi punim kapacitetom bespotrebno koriste električnu energiju.

Investiranje u energetsku efikasnost (smanjenje potrošnje električne i toplotne energije) i korišćenje OIE iz sopstvenih izvora (povećanje energetske nezavisnosti domaćinstava):

investiranje u poboljšanje energetske efikasnosti u smislu zamene energetski efikasnim prozorima, poboljšanje izolacije, poboljšanje energetske efikasnosti sistema grejanja i hlađenja;

postavljanje solarnih panela i solarnih kolektora na krovove objekata koji su u vlasništvu, odnosno koje koriste domaćinstva. 

Opširnije o tome OVDE.