How Good Of A Friend Are You Really?
Zakon o sprečavanju nasilja iz 2017. godine doprineo je da žene češće prijavljuju nasilnike, ali nije uspeo da smanji nasilje u porodici. O ovome svedoče zvanični podaci iz Braničevskog okruga, gde je stopa nasilja u 2018. godini u odnosu na prethodnu kada je i donet zakon, porasla je za 13 odsto. Taj trend nasatvio se i u 2019. i prvoj polovini tekuće godine.
U Braničevskom okrugu „cveta“ nasilje nad ženama, naročito poslednjih godina, a u 2019. ovaj okrug bio je rekorder u Srbiji po broju prijavljenih slučajeva u kojima su žrtve bile supruge, vanbračne partnerke, majke...Najvidljivije je partnersko i porodično nasilje. Najčešće žrtve su žene između 30 i 55 godina, ali je zabeležen i zabrinjava porast nasilja nad starijim ženama, koje čini čak 15 odsto od ukupnog broja prijava.
Podaci govore da svaka druga žena u Braničevskom okrugu trpi neku vrstu nasilja – psihičko, ekonomsko, pa i seksualno. Ipak, sve to je u senci fizičkog koje se jedino i sankcioniše izricanjem hitnih mera, od kojih su najčešća- zabrana prilaska i kontakata sa žrtvom, kao i udaljavanje iz kuće. Ove mere su samo u prošloj godini izrečene u skoro 500 predmeta širom Braničevskog okruga.
Stupanjem na snagu Porodičnog zakona učinjen je pozitivan pomak u društvenoj demistifikaciji problema nasilja u porodici. Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je na snagu stupio 1. juna 2017. godine, rezultirao je da žene češće u odnosu na ranije prijavljuju nasilje, naročito one iz gradskih sredina. Međutim, sudeći po statistici i po broju ubistava, daleko je od toga da su se žene u dovoljnoj meri osnažile da prijave nasilnika. Pogotovo je ovo problematično u manjim i ruralnim sredinama, kakva je većina u Braničevskom okrugu. U takvim sredinama duboko su ukorenjena pravila da je nasilje porodična stvar koja se ne prijavljuje, pa ne čudi što su u nekim zabačenim mestima podno Homolja tragični epilozi nasilja najučestaliji.
Žene sada češće prijavljuju nasilje nego ranije
Ipak, statistika govori da se svest ipak menja, da zakon čini svoje i da žene u ovom kraju u sve većem broju smognu snage da zatraže pomoć nadležnih.
“Na osnovu izveštaja ovdašnjih centara za socijalni rad evidentno je da se broj prijava za nasilje nakon stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja znatno povećao i stalno je u porastu od 2017.godine. Definitivno najveći broj prijava imaju centri u Požarevcu i Petrovcu na Mlavi, međutim, i pored manjeg broja prijava u ostalim centrima, to nije merodvan pokazatelj jer je i tamo bilo vrlo teških oblika nasilja, i to čak i sa smrtnim ishodima”, kaže Biljana Ignjatović, rukovodilac Sluzbe za zastitu korisnika u požarevačkom Centru za socijalni rad, dodajući da su u odnosu na broj prijava žene dominantno žrtve nasilja koje čine njihovi aktuelni i bivši partneri.
Biljana Ignjatović
Primera radi, u Požarevcu kao centru okruga, u 2016. evidentirano je 105 prijava, dok je u narednoj godini taj broj troduplo narastao na 317. U prošloj godini, prema podacima Centra za socijalni rad Požarevac, prijavljena su 453 slučaja nasilja nad ženama, a samo u prvoj polovini ove godine bilo je 357 prijava u kojima su izrečene hitne mere, u najvećem broju slučajeva obe - mera udaljenja i mera zabrane kontaktiranja.
Isti trend zabaležen je i u ostalim centrima za sociajlni rad u okrugu. U Petrovcu na Mlavi su u toku 2019. godine evidentirane 192 prijave za nasilje sa 380 izrečenih hitnih mera od strane tamošnje policijske uprave, a u prvoj polovini 2020. podnete su 153 prijave.Ostale opštine su manje, pa je to mahom i razlog za manji broj prijava.
U Žagubici je u prošloj godini bilo 89 prijava,a do polovine ove godine 56.
U Žabarima su tokom 2019. evidentirane 44 prijave u kojima su izrečene 63 mere zabrane prilaska žrtvi i zabrane kontaktiranja, dok je u 2020. godini tamošnji Centar za socijalni rad postupao u 28 prijava za nasilje u porodici .
U Malom Crniću u prošloj godini prijavljeno je 78 slučajeva nasilja i izrečeno 145 hitnih mera,a u prvoj polovini tekuće godine postupano je u 37 prijava za nasilje u porodici.
Činjenicu da raste broj prijava možemo pripisati novom zakonu iz 2017. ali statistika govori da on nije uspeo da spreči rast nasilja u porodici. U ovom delu Srbije stopa nasilja u 2018.godini u odnosu na prethodnu, kada je i donet zakon, porasla je za 13 odsto.
Taj trend nasatvio se i u 2019. kada je za prvih deset meseci samo na teritoriji koju pokriva OJT Požarevac (Požarevac, Kučevo, Žabari, Malo Crniće i Kostolac) evidentirano više od 600 slučajeva nasilja nad ženama. Ako ovim brojkama dodamo i područja tužilaštava u Velikom Gradištu (pokriva i Golubac) i Petrovcu na Mlavi, dolazi se do statistike da se u Braničevu mesečno evidentira desetak slučajeva nasilja nad ženama, ili statistički gledano svaki treći dan po jedno.A šta je tek sa neprijavljenim slučajevima, kojih u ovom kraju ima mnogo i oni najčešće budu tragično okončani .
Na teritoriji Braničevskog okruga funkcionišu dve grupe za koordinaciju i saradnju radi sprečavanja nasilja u porodici, u OJT Požarevac i OJT Petrovac na Mlavi . Koordinacionu grupu kojom rukovodi OJT Požarevac čine predstavnici Policijske uprave i Centra za socijalni rad Požarevac, Malo Crniće , Kučevo i Žabari, kao i predstavnici ustanova zdravstvene zaštite, dok drugu koordinacionu grupu koja funkcioniše u OJT Petrovac na Mlavi čine predstavnici Policijske uprave i Centra za socijalni rad Petrovac na Mlavi, Žagubica , Veliko Gradište i Golubac. Grupe se redovno sastaju dva puta mesečno,a uglavnom isto toliko i vanredno.Na sastanke se pozivaju žrtve i nasilnici, a prisustvuje i psihijatar. Razmatra se svaka prijava ponaosob i donosi se pojedinačni plan daljeg rada, grupa nastavlja da prati porodicu u kojoj j evidentirano nasilje.
“Prevashodni zadatak u radu sa žrtvom i nasilnikom je osnaživanje žrtve i pružanje prihološke podrške u planiranju daljeg života u bezbednom okruženju. To je najvažnije u ostvarivanju kontakta i sticanju poverenja žrtve nasilja, koje uglavnom, već duže vreme trpe nasilje, imaju manjak samopouzdanja, najčešće bez podrške spolja, bez sopstvenih resursa. Proces osnaživanja žrtve se uspešno sprovodi i vidljivi su rezultati u svakom konkretnom slučaju, međutim, potrebne su sistematske obuke za rad sa nasilnicima. Jer, i njima je neophodna odgovarajuća pomoć, ne samo zaustavljanje nasilja. Oni će snositi zakonske posledice za ono što su učinili. Ali i oni su ljudi sa svojim problemima, potrebno im je pružiti podršku da koriguju svoj stil i način rešavanja konflikta sa okruženjem, posebno u smislu da ne dođe do recidivantnog ponašanja”, objašnjava Biljana Ignjatović.
Narvno, ima i manipulacija i zloupotreba zakonskih mera.
“Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nekima se učinio kao zgodna prilika da dođu do nekog svog cilja lažno prijavljujući „slučaj“. Očekuje se da će doći do skorih izmena i dopuna postojeće zakonske regulative, gde bi se, pored ostalog, uvela odredba po kojoj bi manipulantima usledila krivična prijava za lažno prijavljivanje, odnosno drastičnije kazne za ovakve situacije”, kaže Ignjatović.
Procedura je sledeća:
Žrtva nasilje prijavljuje policiji koja, po proceni, izriče zakonske mere, traži od nadležnog centra za socijalni rad izveštaj da li su lica na evidenciji po bilo kom osnovu i predaju im slučaj na dalji rad. Centri vrše procenu hitnosti, određuju prioritete kojih ima dva.
Prvi prioritet za visokorizične situacije – postupanje u roku od 24 sata, dok po drugom prioritetu rok za postupanje iznosi tri dana.Socijalni radnici izlaze na teren, uzimaju izjave, vrše stručne procene – ako je žrtva u riziku ili nasilnik krši izrečenu meru, obaveštavaju policiju. Na kraju dostavljaju izveštaj policiji i tužilaštvu o proceni rizika nakon čega oni dalje postupaju.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Zidovi ćute, ti nemoj “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. Godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.