Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus na molitvu povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor. Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom.

Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta i zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.

Običaji i verovanja

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.

Običaj je u crkvama, na kraju svetih liturgija, da se osveštava grožđe.

Na Preobraženje se preobražava list, kamen i nebo - lišće počinje da žuti i opada, voda postaje hladnija, a nebo se u gluvo doba noći tri puta preobražava.

Postoji varovanje od davnina da na ovaj praznik ne treba preko dana spavati, jer ko danas odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Takođe, nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provede u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.