Volonteri Crvenog krsta u Gradištu zaslužni u borbi protiv epidemije (FOTO)

Veliko Gradište

Društvo

Volonteri Crvenog krsta u Gradištu zaslužni u borbi protiv epidemije (FOTO)

Foto: Tijana Sotirov

How Good Of A Friend Are You Really?

Prvi slučaj zaraze u Braničevskom okrugu registrovan je baš u Češljevoj bari, kod Velikog Gradišta i od tada se, pored lekara i drugih institucija, Crveni krst u ovoj opštini nalazio na ,,prvoj liniji fronta”. Na početku epidemije koronavirusa, volonteri i radnici u „kol centru“ pružali su pomoć najugroženijim licima i starim ljudima kojima je kretanje bilo ograničeno, a njihova uloga u ovoj borbi je nemerljiva.

Aktivnosti gradištanskog Crvenog krsta  bile su raznolike, od uspostavljene telefonske linije za pružanje informacija i psihološke podrške, do pomoći volontera prilikom kupovine hrane, lekova ili upotrebe bankomata. Po naredbi Štaba za vanredne situacije Crveni krst Veliko Gradište je formirao “kol centar” koji je radio od 18. marta do 8. maja 2020. godine i u tom periodu bio dostupan za pozive građana i rukovodio volonterima na terenu.

Za nepuna tri meseca pet radnika u ovom “kol centru” i oko 70 aktivnih volontera na terenu su imali 542 intervencije. Prema rečima Olivera Stojanovića, sekretara Crvenog krsta Veliko Gradište, prvobitna zamisao je bila da oni pomognu u nabavci namirnica i lekova starijim ljudima koji su tada imali zabranu kretanja.

,,U tom periodu smo objavili apel i zatražili pomoć volontera. Nisu radile škole, vrtići, institusije i svi su bili upućeni na rad od kuće, pa su ljudi želeli da svoje slobodno vreme stave na raspolaganje Crvenom krstu i na taj način se oduže društvu. U “kol centru” radilo je pet volontera, a samim tim i pet aktivnih linija koje su građani zvali za različite vrste pomoći. Organizovali smo volontere u svakom naselju u opštini, a naš rad se sastojao u tome da nakon poziva građana uputimo volontere na teren”, objašnjava Stojanović.

 

Oliver Stojanović, sekretar Crvenog krsta Veliko Gradište

Kako kaže, prvobitna zamisao da Crveni krst pruži pomoć samo starijim licima proširila se i na ostale građane, a posebno na one koji su zbog zaraze koronavirusom ili povratka iz inostranstva morali da budu u izolaciji. Zbog velikog broja poziva radnici “kol centra” često su bili primorani i da sami pomognu volonterima na terenu.

,,Za pozive građana “kol centar” je bio stalno dostupan, a radili smo i vikendom, osim u periodu policijskog časa, ali smo i tada dobijali pozive koje smo evidentirali prvog sledećeg dana kada je rad bio dozvoljen. Imali smo volontere koji su pomagali penzionerima u vreme kada je njima bilo dozvoljeno kretanje i kupovina rano ujutru, a njihov rad se sastojao od pomoći u nabavci, oko bankomata, prskali su ruke dezinfekcionim sredstvima ili delili maske”,  ističe Stojanović.

 

Volonteri na terenu dele maske starijim sugrađanima

Prema njegovim rečima, brojevi “kol centra” bili su dostupni preko društvenih mreža i polepljeni po gradu, a registrovano je više od 2.000 poziva prilikom kojih su davali različite vrste informacija i smernica građanima. On naglašava da je čitava zajednica želela da pomogne u radu Crvenog krsta, pa su se pridružili i učenici srednjih škola, lovci, radnici obrazovnih i drugih institucija.

,,Volonterizam je potreban našem društvu. Trenutno Crveni krst u Velikom Gradištu nema specifičnih aktivnosti koje su vezane za koronavirus, ali ako bude potrebno ponovo bi se ljudi odazvali. Veliko Gradište je mala sredina, pa su volonteri naši poznanici ili prijatelji. Niko od nas nije shvatio taj rad kao obavezu, već način da poklonimo svoje vreme društvu. Ja jesam bio odgovorno lice, ali nisam bio šef, već smo svi radili kao kolege”, priča Stojanović.

Nikola Tišanović, radnik u Opštinskoj upravi Veliko Gradište, pridružio se radu u “kol centru” kada su državne institucije prestale sa radom, a njegovo zaduženje sastojalo se u razgovoru sa građanima telefonom i podrazumevalo koordinaciju volontera na terenu.

,,U tom periodu “kol centar” je radio u dve smene, a kada je pomoć bila potrebna i mi smo izlazili na teren. Ono što mi je pomoglo da se odlučim na volontiranje jeste zadovoljstvo kada nekoga usrećim i to za mene predstavlja ličnu satisfakciju. Misao da i ja imam nekog starijeg kod kuće kome je potrebna pomoć naterala me je da shvatim da je ona potrebna i drugim ljudima”, objašnjava Tišanović.

On ističe da je strah kod ljudi bio prisutan i vidljiv, jer su bili zbunjeni oko svega što se od njih očekuje – kada smeju da izađu iz kuće, šetaju psa ili bace đubre. Međutim, taj strah je bio prisutan i kod radnika u “kol centru”, pa su svakodnevno dezinfikovali prostoriju u kojoj su radili, a nosili su i maske i rukavice.

,,Dešavalo se da nas zovu sa različitim zahtevima kao što su šetanje pasa nekoliko puta dnevno ili svakodnevno bacanje smeća, tražili su da kupujemo hranu posebne marke samo u određenim marketima. Pitanja su bila raznolika, od toga da li mogu da idu na njivu, do toga gde mogu da uplate novac ili kredit. To nije bilo od prioritetne važnosti, pa naša obaveza nije bila da odgovorimo na takve zahteve, ali smo im, ukoliko je to bilo moguće, uvek izlazili u susret. Dešavalo se da “kol centar” pozovu ljudi koji su želeli samo da se informišu o trenutnom stanju ili plakali preko telefona zbog straha od zaraze. Nekolicina njih je želela da od nas čuje reči podrške”, priseća se naš sagovornik.

Kako kaže, saradnja sa ostalim institucijama: bolnicom, policijom, vrtićima i Centrom za socijalni rad u ovoj opštini bila je od presudne važnosti, a često su se i dopunjavali tako što su prosleđivali pozive građana jedni drugima u zavisnosti od toga ko je za koje pitanje bio nadležan.

Nikola Tišanović i Sanja Stanković

Sanja Stanković, koleginica iz “kol centra” i direktorka JU Kulturni centar ,,Vlastimir Pavlović Carevac” u Velikom Gradištu ističe da su u početku dnevno samo u jednoj smeni dobijali oko 100 poziva građana i da su najviše bili primetni strah i zabrinutost.

,,Većina ljudi sada je zahvalna Crvenom krstu i volonterima na svemu što smo uradili, ali je u tom periodu taj strah u nekolicini građana izazivao bes koji je rezultirao manjkom poverenja u naš rad. Bilo je i onih koji su govorili kako mi ne dajemo prave informacije i kako ćemo svi da se zarazimo. Međutim, to su bili pojedinačni slučajevi i mi smo to tada razumeli. Više je bilo onih koji su zahvalni, a osećaj kada nekome pomognete ili utešite nekoga zaista nema cenu i nikada nije bilo pomisli da odustanemo”, kaže ona.

 

Gorica Grozdić, učiteljica i volonter

Gorica Grozdić radi kao učiteljica u osnovnoj školi u Češljevoj bari oko 30 godina, a kao volonterka na terenu pomagala je svima kojima je pomoć bila potrebna. Kako kaže, najčešće je pružala pomoć ljudima iz njenog sela, ali se nije libila ni odlaska u neko drugo mesto kada je to bilo potrebno.

,,Kada sam čula da treba da se pomogne starijima, odmah sam se prijavila, a onlajn nastava i volonterski rad bili su usklađeni. Ljudima je maksimalno pružena pomoć i nisu osetili da im nešto nedostaje. Moj zadatak sam shvatila veoma ozbiljno, a potrebe za angažovanjem su bile svakodnevne. Ono što mi je ostalo u pamćenju i urezano u srce jeste osećaj kada neko čeka da mu donesem lekove. I danas me ljudi susreću na ulici i kažu: ,,Hvala vam učiteljice, da nije bilo vas ne znam kako bih preživeo”,  ponosna je Grozdić.

 

Gorica Grozdić na terenu

Ona je nabavljala potrepštine i za one koji su bili zaraženi koronavirusom, ali je strah od zaraze pobedila tako što se apsolutno pridržavala svih mera zaštite. Ističe da se u tom periodu niko od volontera i radnika u “kol centru” nije zarazio.

,,Nadam se da sam svojim primerom uspela da ljubav i želju za pružanjem pomoći starijima prenesem i na svoje učenike i kolege. Taj period je bio težak za sve nas, a pogotovo za one koji su bili zatvoreni. Osim što sam ljudima donosila hranu, njima je moja poseta predstavljala i priliku da sa nekim progovore, jer se među sobom nisu viđali”, kaže Gorica Gvozdić.

Pored rada na terenu i u “kol centru”, Crveni krst je organizovao i prikupljanje sredstava za pakovanje i pripremu paketa pomoći koji su potom deljeni staračkim domaćinstvima sa malim primanjima i socijalno ugroženim kategorijama stanovništva.

Volonteri su učestvovali i u raspodeli i pakovanju paketa

Oliver Stojanović kaže da je podeljeno ukupno 1.003 paketa pomoći, za koje je opredeljeno 1.043.120 dinara - od privatnih donatora, fizičkih lica i lokalnih firmi 583.400, dok je opština donirala 459.720 dinara.

,,Mesne zajednice su Crvenom krstu dostavljale spiskove onih ljudi kojima je pomoć bila potrebna. Nakon toga smo delili pakete na terenu u saradnji sa lovcima, mesnim zajednicama, Centrom za socijalni rad i svima onima koji su mogli da pomognu. Pored novčane pomoći, lokalne firme su donirale brašno, med, jaja, kačkavalj, sir i ostale namirnice. Koristili smo halu Sportskog centra gde je oko deset volontera pripremalo pakete”, kaže on.

Stojanović je bio i organizator civilnog dela vakcinacije, dok su volonteri Crvenog krsta bili angažovani u Domu zdravlja Veliko Gradište da pomažu oko popunjanjavanja obrazaca, upućivanja ljudi, držanja fizičke distance, davanja osnovnih informacija i pozivanja ljudi za vakcinaciju i revakcinaciju.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „  Heroji epidemije u Velikom Gradištu” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2021. godini.

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

-->
To Top