Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Ko jednom proba rakije porodične firme „Čaleks“ uvek će moći da ih prepozna. To je od samog početka bio cilj Radovančeta Aleksića iz Rašanca,poznatijeg po nadimku Čaleks, koji je porodičnu tradiciju pečenja rakije pretvorio u unosan posao.
„Moj pradeda Cvetko bavio se proizvodnjom rakije, zatim deda, pa moj otac i to iz dva razloga – voleli su da je piju, a nisu imali gde da je kupe, i slavili su mnogo slava, a nema slavlja bez rakije i vina“, započinje priču ovaj proizvođač rakije iz Rašanca.
Na porodičnom imanju u Rašancu njegovi preci zasadili su šljivar i vinograd kako bi proizvodili vino i rakiju prvenstveno za svoje potrebe. Selo je brdovito i veoma pogodno za šljivu, dobro rađa i ima dobar procenat šećera, što je važno za rakiju. Često se dešavalo i da pretekne, kaže Radovanče, a u tom slučaju su višak nosili u Vojvodinu i tamo prodavali. U to vreme moglo je dobro da se zaradi od prodaje rakije.
Izvesno vreme Radovanče je, poput mnogih iz petrovačkog kraja, živeo u Francuskoj. Tamo je bio u prilici da proba različita francuska pića i zaključio da je domaća rakija bolja i od konjaka i tako je 1997. godine došao na ideju da porodičnu tradiciju pretvori u ozbiljan posao.
„Sa našom rakijom od šljive je moralo nešto da se uradi da bismo dobili proizvod koji ne bazdi i koji je prepoznatljiv. Može da bude šljiva iz istog šljivara, ali ako dva različita domaćina peku, rakije neće biti iste, a ako hoćemo da ona dođe na pijedestal, da se njom dičimo, ona mora uvek da bude ista i da kada je jednom probate uvek možete da je prepoznate“, objašnjava Aleksić.
Radovanče i Žaklina Aleksić
Registrovao je firmu pod nazivom „Čaleks“ kako bi mogao svoj proizvod legalno da prodaje. Već dugi niz godina proizvodi dve rakije od šljive koje su, ne samo jedinstvenog i prepoznatljivog ukusa, već i upečatljivog imena - „Blagoslov“ i „Blagovesti“.
„Tradicija u Srbiji bila je da kad domaćin ispraća gosta natoči litar rakije u flašu, zatvori je klipom kukuruza, umota u novinu i pošalje je. Kada daje flašu rakije gostu domaćin ga blagoslovi, da je pije u zdravlju i sreći, pa otuda ideja za naziv „Blagoslov“, priča Aleksić.
Rakija „Blagoslov“ prodaje se samo u litarskoj flaši
Ova rakija se po ugledu na tu srpsku tradiciju iz ovih krajeva tako i prodaje, uvek u litarskoj flaši umotana u papir nalik novini, sa klipom kukuruza u ulozi pampura, odnosno zatvarača. Specifična je po tome što nije klasična rakija od šljive, već se peče sa nekoliko vrsta bilja. Kako objašnjava naš sagovornik, homoljsko lekovito bilje ima zadatak da neutrališe miris rakije i da joj da posebnu aromu i boju.
Ovde nastaje rakija
Ova rakija se služi u nekoliko lokala u Požarevcu i Petrovcu, kao i u hotelu „Moskva“ u Beogradu, na šta je proizvođač posebno ponosan. „ Blagoslov“ je otišao i preko granice zahvaljujući našim ljudima koji žive i rade u inostranstvu, pa su ovu rakiju probali i mnogi stranci.
Druga rakija „Blagovesti“ je od čiste šljive, ranke i bugarke. Ona uvek nakon pečenja odleži dve do tri godine i tek onda je spremna za prodaju. Zato je uvek ista i ima zlatno žutu boju, a prodaje se u flašama različitih veličina.
Rakija „Blagovesti“
„Nije isključivo od naših šljiva jer ne možemo na našem imanju da proizvedemo dovoljnu količinu, ali uzimamo u zakup šljivare koje već 10 – 15 godina obrađujemo u Velikom Popovcu, Mirjevu, Rašancu i Dubočkoj“, priča naš sagovornik.
U proseku godišnje proizvedu od dve do pet hiljada litara rakije, u zavisnosti od toga kako rodi šljiva. Na primer, ova godina je bila lošija od prethodnih, rod je loš pa će biti manje i rakije, ali biće kvalitetna, obećava Radovanče.
Šljivar u Rašancu
I kada šljiva dobro rodi, nađe se neki problem – teško je pronaći radnike za sakupljanje. Zato je u posao uključena cela porodica Aleksić. Najveći teret posla je na Radovančetu i njegovoj supruzi Žaklini, a pomaže i šestoro dece, ali je potrebno još radne snage. Drugi problem sa kojim se suočavaju je prodor na tržište. Naime, na tržištu ima mnogo loših rakija, falsifikata, koje se prodaju jeftino i onda je proizvođač kvalitetnih rakija u problemu.
„Nije lak ovaj posao ali volimo to da radimo i većinski živimo od toga. Morali smo da završimo određene škole za tehnologa i uveli smo HASAP standard, sve je to neophodno da biste opstali. Koliko god da košta, dobra rakija nije skupa“, ističe Aleksić.
Učestvovali su na sajmovima širom Srbije i osvajali zlatne, srebrne i bronzane medalje za kvalitet. I sve to su Aleksići postigli sami, nikada nisu koristili nikakvu pomoć od opštine ili države.
„Nadam se da će neko od dece da preuzme porodični posao jer možemo mnogo više da postignemo, da bude i za izvoz. Najmlađi sin i jedna ćerka se interesuju, a ima posla za sve ako hoće da rade, samo bi trebalo da ga razviju još više“, iskren je Radovanče.
Uskoro i rakija od dunje
U planu je i nov proizvod ove porodice - rakija od dunje. Na ovu ideju su došli tako što je u nekim šljivarima bilo stabala dunje i ispekli su rakiju za probu. Svima se svidela i tako su odlučili da se okušaju sa trećom vrstom rakije.
„Zasadili smo dunje pre nekoliko godina kako bismo imali dovoljnu količinu i očekujemo da sledeće godine nova rakija bude u prodaji“, najavljuje Aleksić.
Pored toga, u planu je da prošire tržište, odnosno radiće na tome da se njihova rakija nađe i u rafovima nekih prodavnica.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
