Biciklisti vidljiviji na ulicama, ali i u crnoj hronici

Požarevac

Društvo

Biciklisti vidljiviji na ulicama, ali i u crnoj hronici

Foto: A. Grujić

How Good Of A Friend Are You Really?

U poslednjoj deceniji biciklistički saobraćaj doživeo je ekspanziju u svetu, pa i u Srbiji, ali je kod nas problem nedovoljno razvijena biciklistička infrastruktutra. U proseku, godišnje u Srbiji život izgubi oko 48 biciklista, a u Požarevcu je samo u januaru nastradalo dvoje.

Za obavljanje svakodnevnih putovanja u gradskoj sredini do pet kilometara bicikl predstavlja optimalan i najjednostavniji način putovanja, ali ne i najbezbedniji.

Od 1. jula do 31. decembra 2022. godine na teritoriji grada Požarevca, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali vozači bicikla, jedna osoba je poginula, a osam je lakše povređeno. Za ovih šest meseci, saobraćajna policija je protiv 12 biciklista podnela prekršajne prijave jer ih je zatekla u vožnji pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, saznaje E-Braničevo iz Saobraćajne policije Požarevac.

Posebno je zabrinjavajuće što je u januaru ove godine na području ovog grada bilo više saobraćajnih nesreća  i to sa smrtnim ishodom, o čemu je E-Braničevo pisalo ranije.

NESREĆA U KOSOVSKOJ ULICI: BICIKLISTA TEŠKO POVREĐEN

POGINUO BICIKLISTA U POŽAREVCU

 “U januaru se dogodilo pet saobraćajnih nesreća u Požarevcu u kojima su učestvovali biciklisti. Tri osobe zadobile su lake povrede, jedan biciklista je poginuo na licu mesta, a jedan je naknadno preminuo. Najčešći uzroci tih saobraćajnih nezgoda jesu nepostupanje po saobraćajnom znaku, neustupanje prvenstva prolaza i nedržanje odstojanja”, kazali su iz saobraćajne policije za naš portal.

Ključni problem, kada je u pitanju bezbednost biciklista u saobraćaju, jeste njihova ranjivost, s obzirom na to da i pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške telesne povrede, uglavnom zbog toga što je njihova jedina zaštita njihova odeća. Brzina vozila koja učestvuju u sudaru sa biciklistima ima važnu ulogu kada je težina posledica nezgode u pitanju. Biciklisti su često teško uočljivi za druge učesnike u saobraćaju, naročito noću.

Tu je i činjenica da biciklisti različite starosne dobi i pola imaju različite psihofizičke sposobnosti. Deca biciklisti uglavnom nemaju dovoljno iskustva i znanja, a stariji imaju smanjenu moć zapažanja, smanjene fizičke sposobnosti, pokretljivost...

Nedovoljno razvijena biciklistička infrastruktura

Bezbednost biciklista u saobraćaju u velikoj meri zavisi i od saobraćajnog okruženja koje je najčešće dizajnirano i prilagođeno za kretanje motornih vozila i nije predviđeno za bicikliste (ne postoje biciklističke staze, niti trake za bicikliste). Biciklisti su često prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao „ometače“ saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema, pri čemu često i sami ne poštuju pravila saobraćaja.

Biciklisti moraju da se kreću biciklističkom stazom ili trakom, ukoliko postoje, a ako ne postoje, vozač bicikla sme da koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, na svim javnim putevima, osim na autoputu i motoputu. Problem u Srbiji je još uvek nedovoljno razvijena biciklistička infrastruktura, pokazala je revizija svrsishodnosti poslovanja na temu „Unapređenje biciklističkog saobraćaja“ koju je sprovela Državna revizorska institucija (DRI) u periodu od maja do oktobra 2022. godine.

Iako je izgradnja biciklističkih staza uz državni put kroz naselje obavezujuća za jedinice lokalne samouprave, do sada je na teritoriji Srbije ukupno izgrađeno 184 kilometra, što iznosi oko šest odsto dužine državnih puteva.  

Prema podacima iz revizije dužina izgrađenih biciklističkih staza na teritoriji Požarevca je pet kilometara. Poređenja radi, u Novom Sadu ona iznosi 103 kilometra, u Beogradu 101, u Jagodini osam, dok u susednom Smederevu ne postoji ni jedan metar.

Prema dostupnim podacima od 2018. do 2020. godine oko 66 odsto poginulih biciklista stradalo je u naselju, a 59 odsto na državnim putevima prvog i drugog reda.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u periodu od 2017. do 2021. godine, u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama poginuo 241 biciklista, dok je 2.067 teško povređeno. Drugim rečima, u proseku godišnje u Srbiji život izgubi oko 48 biciklista, a oko 413 njih bude teško povređeno. Biciklisti čine oko devet odsto svih poginulih osoba u saobraćajnim nezgodama, iako su procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju. Najčešći uzrok nesreća je sustizanje biciklista od strane motornog vozila.

Saobraćajne nezgode sa učešćem biciklista, zbog njihove velike ranjivosti, češće za posledicu imaju poginula lica.Oni  u saobraćajnoj nezgodi imaju skoro šest puta veći rizik od toga da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima i vozačima u putničkim automobilima, navodi DRI koja je preporučila Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da preduzme aktivnosti kako bi sve jedinice lokalne samouprave izgradile biciklističke staze uz državne puteve kroz naselja.

Preporuka JP “Putevi Srbije” je da vrši planiranje i izgradnju biciklističkih staza na državnim putevima van naselja na kojima postoji značajno prisustvo biciklista, odnosno na kojima su evidentirane saobraćajne nezgode sa njihovim učešćem.

 

To Top