Spasovdan je pokretni praznik i slavi se uvek 40. dan nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri - odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo - Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Običaji i verovanja

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Kako se veruje, danas je srećan dan i sve što se danas započne okončaće se dobro. Naravno, ovo ne važi za najteže poslove od kojih se vernici uzdržavaju s obzirom na to da je reč o prazniku obeleženim crvenim slovom u kalendaru.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se po njivama, zabranima, torovima, košnicama i baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

U brojnim domaćinstvima Spasovdan se proslavlja kao krsna slava ili zavetina u selima. Danas je slava grada Beograda i Petrovca na Mlavi, a takođe i poseban praznik za manastire Rukumija i Sestroljin koji su mu posvećeni.

Ulicama Beograda večeras će proći Spasovdanska litija povodom gradske slave, ali neće imati svečani karakter zbog pogibije dece i mladih u školi na Vračaru i u okolini Mladenovca.