Prema narodnom verovanju Aranđelovdan se slavi u jesen jer je, kad su sveci delili uloge Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. U crkvenom kalendaru Aranđelovdan je obeležen crvenim slovom i uvek se praznuje 21. novembra. 

Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.

Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.

Narodna verovanja

Naši stari su tvrdili da ovaj svetac obilazi sve bolesnike i ako stane kod njihovih nogu, nije dobro, a ako stane kod glave - bolesnik će ozdraviti. Navodno dolazi i uzima ljudske duše kad je kome kucnuo poslednji čas.

Drugo narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na Aranđelovdan može odrediti kakva će biti godina. Kakvo vreme bude na praznik - tako će biti tokom cele zime i proleća. Zato, ako je jutro vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko je oblačno i tmurno, biće mnogo padavina i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana.

Arhangel Mihailo se u nekim delovima Srbije slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove. Veliki broj porodica u Srbiji slavi 21. novembar kao krsnu slavu.