Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Đorđa, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju kako dugim kopljem probada aždaju, koja simbolizuje mnogobožačku silu čiji su vladari progonili hrišćane. Car Konstantin je ubrzo nakon toga zaustavio progone i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu.

Glavni običaji koji se vezuju za ovaj praznik su pletenje venaca od raznog cveća, umivanje sa vodom u koju je potopljeno bilje i kupanje na reci.

PLETENJE ĐURĐEVDANSKIH VENČIĆA – OBIČAJ KOJI JE OPSTAO

Veruje se da na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja kako bi se bralo cveće, uglavnom đurđevak, mlečika, maslačak, jorgovan od kojih bi se pleo venčić koji se kači na vrata kapije i tu ostaje do naredne godine, kada se menja novim.

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama kako bi ih sačuvali od grada.

U nekim krajevima uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta dren, pa za njim zdravac i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, a zatim to stavlja pod ružu u bašti da prenoći. Ujutru se svi redom umivaju tom vodom, deca kako bi bila  zdrava kao dren, devojke da bi im se momci udvarali, stariji da bi bili zdravi i domaćin da mu kuća bude dobro čuvana.

Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca, a takođe zbog zdravlja ljudi su se ranije kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Ovaj praznik naročito poštuju stočari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za taj dan.

Na Đurđevdan po verovanju ne valja spavati, da ne bi kasnije bolela glava, a ako je neko spavao onda na Markovdan treba da spava na tom istom mestu.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro sledi plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan pada kiša očekuje se sušno leto.