Marija Magdalena bila je rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.

Kada su razapeli Isusa, pod krstom na Golgoti, sa presvetom Bogorodicom, stajala je i Marija Magdalena. Tri puta je posetila Hristov grob, a posle Vaskrsenja, Gospod joj se dva puta ukazao.

Posle Hristovog vaskrsenja putuje u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Tom prilikom, ona je pred carem optužila Pontija Pilata, koji nije hteo da zaštiti Isusa, nego mu je nevinom izrekao smrtnu kaznu. Kasnije je Pilat lišen svog visokog dostojanstva i prognan u zapadnu Evropu, gde je i skončao.

Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.

Narodna verovanja

Po narodnom verovanju, Blaga Marija je sestra Svetog Ilije Gromovnika, te vremenske nepogode i grmljavina nisu neuobičajene na današnji dan, jer "brat i sestra razgovaraju".

Veoma je poštovana u srpskoj tradiciji, posebno među ženama. Postoji verovanje da ako žene danas odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.

Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku, ništa ne radi u kući niti u polju.