U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći. Po jednima je to bio Sveti Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bića, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Anđelima i takmičio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nije imao u sebi ničeg zemaljskog.

Nasuprot njemu, Sveti Jovan Zlatousti je lako opraštao grešnicima i privlačio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorečivosti i razumevanja slabosti ljudskih većim od Vasilija.

Treća grupa veličala je Svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveći od njih trojice, jer se odlikovao kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace. Tako je došlo do podele među pristalicama na Vasilijane, Grigorijane i Jovanite.

Sva tri svetitelja obratila su se u snu episkopu Evhaitskom sledećim rečima:

Poučiše oni episkopa da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih. Sastavljena je jedna zajednička služba i određen je jedan zajednički praznik za svu trojicu, Sveta tri jerarha, koji se praznuje 12. februara.

Na današnji praznik prognozira se vreme. Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a  da "severac" donosi lošu godinu s hladnim vremenom.

Ako duva istočni vetar biće nestašice, a zapadni donosi izobilje ribe i mleka. Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.

Sveta tri jerarha slave požarevački medijski radnici od 2012. godine.