Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Veliki broj stanovnika opštine Veliko Gradište nalazi se na privremenom radu u inostranstvu. Mnogi su stekli pozamašan kapital, što se vidi uglavnom po velelepnim kućama u selima, a u poslednje vreme počele su da „niču“ vile i na Srebrnom jezeru jer su neki od njih procenili da od izdavanja apartmana može dobro da se zaradi.
Prema podacima Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj (LER), 5.478 građana opštine Veliko Gradište živi i radi u inostranstvu. Najveći broj Gradištanaca je u Austriji - 2.921, zatim u Italiji – 1.776, dok ih je u ostalim zemljama znatno manje, 180 u Nemačkoj, 171 u Švajcarskoj i 125 u Francuskoj, kaže Jasmina Štrbac, rukovodilac Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Opštinske uprave Veliko Gradište.
Po njenim rečima, dijaspora jeste zainteresovana da uloži stečeni kapital u opštinu iz koje su ponikli.
„Ulaganja koja su zapažena jesu u turizam, tačnije kupuju nepokretnosti u cilju izdavanja smeštaja turistima. Srebrno jezero je svakako glavni adut što se tiče razvoja turizma, sa drugim turstičkim sadržajima na koji se ono oslanja - Ramska i Golubačka tvrđava, manastiri Gornjak i Nimnik, neporedna blizina Viminacijuma i Ergele Ljubičevo. Osim toga, u selima koja imaju značajan procenat meštana u dijaspori zastupljene su donacije za unapređenje javne infrastrukture“, kazala je Štrbac.
Jasmina Štrbac
Jedan od onih koji je prepoznao potencijal Srebrnog jezera je Slobodan Jonić iz Doljašnice, koji se poput mnogih iz tog sela nalazi na privremenom radu u Austriji. On je prvi put otišao u inostranstvo 1990. godine sa suprugom u potrazi za boljim životom. Kaže da mu u tom trenutku nije bilo lako s obzirom na to da je njegov otac, koji je živeo i radio u Beču, bio izrazito protiv toga.
„Moj otac nije hteo ni da čuje da napustim kuću u selu jer je imao viziju da ostanem sa dedom u kući u Doljašnici i bavim se poljoprivredom. U to vreme imali smo 12 krava, još nešto stoke i bavili se ratarstvom. Radio sam pored toga dve godine u „Elektromoravi“ u Rabrovu. Otac je slao novac i ulagali smo u domaćinstvo, međutim to nije bilo dovoljno i ja sam želeo da zaradim više novca. Pošto otac nije hteo da me vodi u Beč, sa suprugom sam otišao u Braunau gde sam proveo oko godinu i po dana“, priča Jonić i dodaje da su tih devedesetih godina gotovo svi njegovi vršnjaci iz sela otišli u inostranstvo.
Slobodan Jonić
Tamo je proveo oko godinu i po dana pa se onda zbog nekih porodičnih razloga vratio u Doljašnicu i definitivno otišao u Austriju, ovoga puta u Beč, u decembru 1996. godine i od tada tamo živi i radi. Zaposlio se u jednoj firmi kao vodoinstalater, a radio je, kaže, i dodatno kako bi što više uštedeo. Kao i svi gastarbajteri uložio je dosta novca u sređivanje kuće u selu, a potom je počeo da razmišlja šta dalje da radi sa stečenim kapitalom.
Dilemu da li da uloži novac u Beču ili u svojoj rodnoj zemlji, nije imao. Jasan cilj mu je bio da svojoj deci stvori što bolje uslove da mogu ovde pristojno da zarađuju i žive.
Prvo je kupio jedan plac u Rabrovu, u opštini Kučevo, gde je imao planove da otvori neku trgovinu poput tržnog centra, međutim, vremenom je shvatio da je Veliko Gradište bolja lokacija za investicije, odnosno Srebrno jezero. Kupio je tamo vilu 2016. godine koja ima oko 300 kvadrata odnosno šest apartmana.
Jonićeva vila
Vila je ovih godina radila samo tokom letnje sezone i čak i u vreme epidemije korona virusa bila je puna gostiju. Nedavno je ugradio toplotnu pumpu i sada u svim sobama ima podno grejanje, što mu omogućava da radi na primer za Novu godinu, jer već ima zainteresovanih turista.
Jedna od soba
Pošto se to pokazalo kao dobra investicija nastavio je dalje da ulaže u nekretnine na jezeru.
„Pošto je vila udaljena oko 300 metara od jezera poželeo sam da imam nešto i na samoj plaži i kupio sam četiri apartmana koji imaju pogled na jezero. Posebno me je privuklo to što se u jednoj zgradi gradi zatvoreni bazen i spa kutak tako da će to sigurno dodatno privući turiste“, smatra Jonić, dodajući da je nedavno kupio još dva apartmana u zgradi koja je u izgradnji i tu za sada planira da stane.
Pogled sa terase
„Po nekim mojim proračunima može od toga da se zaradi i živi pristojno ovde. Očekujem da će izgradnja brze saobraćajnice doprineti da se još više razvije turizam na Srebrnom jezeru. Nadam se da će tako biti, da ćemo svi moći za nekoliko godina da se vratimo u Doljašnicu i da pristojno živimo od toga“, nada se on.
Na pitanje zašto nije otvorio na primer neki proizvodni pogon i zašto generalno nema većih investicija dijaspore, on kaže da su naši ljudi nedovoljno upućeni šta opština Veliko Gradište može da ponudi, a koliko je njemu poznato ne nude se neki podsticaji za njih kao potencijalne investitore.
„Znam ljude koji su pre 15 - 20 godina investirali u poljoprivredu, kupovali mehanizaciju, a nikada se nisu stvorili neki bolji uslovi da se od toga dobro zarađuje. Ta bojazan utiče na razmišljanje ljudi koji su tamo stekli neki novac, tržište je nestabilno, a oni su navikli da imaju neku sigurnost. Zato uglavnom ulažu u nekretnine“, kaže Jonić i dodaje da poznaje još najmanje troje ljudi koji su poput njega kupili apartmane na jezeru.
Ipak, ima i onih koji su odlučili da pokrenu posao ali ne u opštini Veliko Gradište, već u inostranstvu jer su procenili da je tamo bolja privredna klima. Generalno, smatraju da većih investicija iz dijaspore nema u opštini Veliko Gradište prvenstveno zbog komplikovane administracije, ali i zbog nedostatka radne snage. Jedino bi neke povlastice, poput ustupanja zemljišta bez naknade i subvencije po radniku, mogle nešto da promene, saglasni su neki od naši sagovornika koji su želeli da ostanu anonimni.
U opštini Veliko Gradište ne postoji kancelarija ili odeljenje za dijasporu, već se Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj (LER) nalazi na raspolaganju svim stanovnicima i potencijalnim investitorima za pružanje informacija oko dostupnih mera i programa na lokalnom i nacionalnom nivou. Takođe su na raspolaganju i za pomoć i komunikaciju.
„Osim nacionalnih mera, lokalnih mera aktivne politike zapošljavanja, kao i efikasnog postupka rešavanja zahteva investitora, opština Veliko Gradište ima lokalnu meru umanjenja doprinosa za komunalno uređenje za ulaganje u objekte koje doprinose razvoju turizma.Takođe, imamo uređen sistem i cela opština je pokrivena planskim dokumentima“, naglasila je Štrbac i pozivala Gradištance koji su u dijaspori da se jave za sve što im je potrebno.
Odeljenje za LER u zgradi Opštinske uprave Veliko Gradište
Pored njih, vrata kabineta predsednika opštine Veliko Gradište, Dragana Milića, uvek su otvorena za sve potencijalne investitore, kazao je on za E-Braničevo. Po njegovim rečima, dijaspora je zainteresovana da ulaže u ovu opštinu ali bi trebalo da se više radi na tome obostrano.
„Mislim da saradnja opštine sa dijasporom može biti bolja, da možda češće okupljamo te ljude i da i mi odemo s vremena na vreme do naših klubova u Beču i Trstu, tamo gde ih ima najviše, da im prezentujemo naše planove“, kazao je Milić.
Dragan Milić
MILIĆ: MORAMO JOŠ RADITI DA PRIVUČEMO ULAGANJA DIJASPORE (VIDEO)
Najveću nadu u razvoj opštine Veliko Gradište lokalno rukovodstvo, a i dijaspora, polažu u dve ključne stvari koje se tiču infrastrukture, a to su izgradnja brze saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište–Golubac i aerodroma na jezeru.To će, smatraju, otvoriti nove mogućnosti za potencijalne investitore.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Najbrojnija dijaspora – neiskorišćeni potencijal”.
