Doktorka Jasminka Đorđević Miloradović, profesorka ekologije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Požarevcu, govori za E-Braničevo o posledicama požara koji se desio 2. jula oko 12 časova u fabrici „Ecolux Recycling See“ u Požarevcu, na prostoru bivše Šećerane.

Gust oblak dima

Kao stučnjaka u oblasti ekologije akcident u Šećerani vas je zainteresovao i naveo na istaživanje. Koji podaci moraju da se uzmu u obzir kako bi se došlo do nekih relevantnih činjenica u vezi zagađenja vazduha, do kojih podataka i zaključaka ste došli?

Požar se dogodio na prostoru Šećerane, na oko 250 metara kvadratnih, pri temperaturi od 32 stepena Celzijusa. Duvao je slab jugoistočni vetar pri brzini od dva do pet metara u sekundi, pri čemu je gasni oblak prešao preko grada u severozapadnom pravcu. Centar zagađenja nalazi se na desetom kilometru od mesta požara. Gorela je pvc plastika koja oslobađa razne gasove i materije u atmosferu. Jedan kubik plastike težak je deset kilograma, a deset kilograma oslobodi pri sagorevanju 100 miligrama dioksina.

Koja sve  jedinjenja i materije su prilikom sagorevanja plastike otišla u atmosferu i da li su ona toksična ili ne?

Ono što je otišlo u atmosferu i što će se prirodnim putem vratiti, kroz atmosferske padavine su ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, oksidi azota, oksidi sumpora i isparljiva organska jedinjenja kao što su polihlorovani dibenzodioksin, polohlorovani bifenili, furan i dioksin. To su toksične materije.

Balirana plastika gorela 24 sata

Koliko one mogu biti opasne po zdravlje ljudi i kada će se one manifestovati?

Posledice se ne mogu sada videti, posledice će se tek videti kroz mesec dana, godinu dana ili više godina. Potrebno je vreme da sve to uđe u ekosistem tako da smo trenutno bezbedni. Oko 24 sata je trajao požar, a samim tim i povećana koncentracija ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, oksida azota, sumpora i isparljivih organskih jedinjenja, među kojima se nalaze toksični dioksin i furan. Može doći do interakcije ovih jedinjenja sa dnk i proteinima u ljudima. Takođe, efekti dugotrajnog izlaganja malim količinama ovih jedinjenja su kancerogeni i mutageni.

Kakve posledice možemo da očekujemo, postoji lii opasnost od pojave nekih bolesti?

Može doći do promena na koži i pojave hlornih akni, oštećenja nervnog sistema, a takođe problem mogu imati i dijabetičari. Ova jedinjenja su vrlo otporna i dugo opstaju u životnoj sredini.

 Koja je vaša preporuka povodom ovog slučaja, šta bi trebalo preduzeti?

Ovo je jedinstven događaj, nisam našla podatke da se nešto slično negde na kontinentu ili u svetu desilo. Trebalo bi uraditi mernu studiju gde bi se izvršiila merenja u gradu, u zemljištu, u vodama, u poljoprivrednim usevima i sve do Dunava gde bi se mogli utvrditi efekti ovog akcidenta na ovom području. Mernom studijom bi se pratilo stanje na 60 ili 90 dana i posledice bi se tako mogle utvrditi. Osnovni problem je što ne postoji nulto stanje, tačnije ne postoje podaci o koncentraciji navedenih jedinjenja pre požara, što je otežavajuća okolnost. Drugi problem je to što je takva jedna studija skupa i zahteva dosta finansijskih sredstava.