Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Milan Lapadatović iz Laznice tek pohađa četvrtu godinu srednje Tehničke škole u Žagubici, ali već od osnovne prepoznat je kao vešt majstor u svom okruženju. Odličan je električar, ali možda još bolji mehaničar, što mu je i draže.
Kablovi su Milanu bili najdraže igračke već sa tri godine, a sa osam je počeo da pomaže ocu, inače vrsnom majstoru, u popravkama traktora.
Talenat su nasledili od dede kod koga su svoje mašine popravljali mnogi iz njihovog okruženja.
Na struji i elektronici Milan radi već pet godina, od svoje četrnaeste. Zna i da popravi kočnice i motor traktora, pa i da uradi “generalku” motora.
Kako sam kaže, skine ceo motor, rastavi ga, kupe se novi delovi ili pošalju na mašinsku obradu i sve potom vrati na svoje mesto.
Milan već radi i generalni servis motora
“Sve to me je veoma interesovalo. Učio sam od tate, a on je uvek imao strpljenja da mi objašnjava. Tako sam najviše i naučio”, seća se Milan svojih ranih početaka i dodaje da mu internet sada olakšava da proširi svoja znanja jer lako nalazi sve što ga interesuje, posebno vezano za elektroniku.
Uz pomoć interneta Milan je svoja znanja proširio i na popravke televizora, radija i svega ostalog što funkcioniše po elektronskim šemama.
Čak ni posao ne nalazi teško, zapravo, posao uglavnom pronađe njega.
“Ljudi u selu već znaju da mi dobro radimo, jer je i moj tata dobar samouki majstor a i deda se bavio mehanikom i stolarijom”, objašnjava Milan i dodaje:
“Ljudi dođu da nas pitaju, pa nekad nađu mene, a ako ne znam - oni sačekaju tatu. On se uglavnom bavi mehanikom, a ja elektrikom, ali mehaniku gotovo uvek radimo zajedno”.
Nedavno je promenio u svojoj kući kompletnu električnu instalaciju uključujući i razvodnu tablu.
“Nije mi se svideo trenutni raspored, bilo je nedovoljno prekidača. Bilo ih je samo sedam- osam a sada sam postavio 22, kako bi svaki deo bio samostalan. Volim to da radim, za mene je to poput neke video igre”, objašnjava Milan svoje interesovanje.
Veliki i važan deo Milanovog posla u Homolju je i postavljanje električnih ograda, takozvanih “čobanica”, jer ovde ovce i krave uglavnom pasu po livadama, na velikim prostranstvima, pa su takve ograde najbolje i najjednostavnije rešenje.
Pošto nije želeo da se školuje daleko od kuće, srednju školu završiće kao ekonomski tehničar, ali već dugo ima u planu da položi neophodnu razliku kako bi dobio zvanje električara ili nešto slično vezano za poslove koje voli.
Nakon srednje škole planira da otvori mehaničarsku radnju
“Posle srednje škole planiram da otvorim radionicu, verovatno automehaničarsku jer električara možeš i da nađeš u okolini, ali mehaničara baš nema”, odlučan je Milan sa već urađenom analizom tržišta.
Iako ima i više nego dovoljno potencijala za odličnog inženjera, na fakultet ne želi da ide.
“Više volim praktični deo. Siguran sam u svoje znanje. I ne želim zbog fakulteta da odlazim od kuće ili učim čistu teoriju. Sve što me interesuje, pronađem i na internetu”, iskren je Milan.
Sa ukućanima radi i poljoprivredne poslove
Osim svog osnovnog posla, redovno se bavi i poljoprivredom.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Mladi talenti – budućnost lokalne zajednice” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine
Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.
