Ispitanici su svakodnevno konzumirali čokoladu, čokoladne pudinge, kakao napitke ili slične proizvode od kakaa. Tako su na dan redovno unosili količinu kakaa kao onoj u 10 grama čokolade. Ova je studija do sada najjači dokaz o pozitivnim zdravstvenom dejstvu kakaa.

On je bogat izvor flavanola za koji se smatra da utiče na elasticnost krvnih sudova i vena. Zaboravite na utrljavanje kakaova maslaca u kožu, jer bi je šoljica vrućeg kakaa mogla više pomladiti, poručuju naučnici. Oni su ustanovili da je nakon tri meseca koža žena koje su dnevno ispijale šoljicu antioksidansima bogatog vrućeg kakaa postala nežnija, dobila je više vlage i postala je manje osjetljiva na opekline od sunca.

Naucnici smatraju da flavonoli mogu poboljšati cirkulaciju, što je i bio slučaj kod žena koje su sudelovale u istraživanju konzumirajuci kakao bogat flavonolima. Rezultat je bila zategnuta, vlažna i nježnija koža.

Naučna istraživanja potvrdila su ono što je bilo poznato još u vreme Asteka – kakao podstiče mozak na stvaranje enorfina (moždanih sedativa i anestetika) što dovodi do opuštanja, otklanjanja stresa i bola. Kakao stimuliše i lucenje dopamina i serotonina (prenose informacije u mozgu) koji podižu nivo raspoloženja – ovaj efekat je razlog što depresivni ljudi ,,tamane,, ogromne količine čokolade. Kakao je izvor mentalnog zdravlja i dobrog raspoloženja, a za razliku od sintetickih lekova nema neželjenih dejstava.

Kakaovac - Theobroma cacao, je zimzeleno drvo, s crvenkastim i žutim cvetovima, a plod mu se formira nakon tri godine. Beru se mahune, koje se otvaraju uz pomocu drvenih cekica a potom im se vade plodovi. Oni se slažu na listove banane, i fermentuju 5-6 dana. Boja im se menja od purpurnocrvene do tamnosmede. Nakon fermentacije, plodovi se suše i kuvaju, a potom usitnjavaju i melju i tako nastaje gusta tečnost. Kada se ohladi, stvrdnjava se i to predstavlja bazu svih čokoladnih i kakao proizvoda.
Theobroma cacao ili kakaovac je zimzeleno drvo koje raste najbolje na Jamajci i u podrucju Granade. Lisce mu je kožasto, jajastog oblika, a cvetovi crvenkasti ili žuti. U trećoj godini počinje da donosi plodove. Potrebno je biti strucnjak, pa znati samo kuckajuci po plodu kad je zreo za branje. Vade se zrna zajedno sa pulpom koja ih okružuje i uvije u lišce banane. Ostavi se da fermentira do šest dana. Boja se menja od purpurne do cokoladno braon i oslobada se karakterističan miris. Zatim se suši.

Postoje dve osnovne vrste kakaoa: "criollo" i "forastero". "Criollo" je kvalitetniji i manje od 15% svetske proizvodnje čokolade koristi tu vrstu. "Forastero" je kakao nešto nižeg kvaliteta i predstavlja osnovu za najveći deo svetske proizvodnje čokolade. Danas se čokolada smatra luksuznom namirnicom koja ne bi smela da se jede u neograničenim količinama, jer za posledicu ima gojaznost, akne i migrenu.

Kakao je kroz istoriju opisivan kao lek za mnoge bolesti, a novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da kakao štiti i od srcanih bolesti i moždanog udara.
Šolja kakaoa dnevno sprecava nastanak krvnih ugrušaka koji, ukoliko stignu do srca ili mozga izazivaju infarkt.

Kakao sadrži stimulans teobromin, alkaloid koji pripada porodici kofeina. Zrna sadrže i masnoće, ugljene hidrate i proteine. Dokazano je da se svakodnevnim konzumiranjem 22 grama kakao praha značajno smanjuje taloženje lošeg holesterola na zidovima krvnih sudova. Zato ga treba konzumirati bez griže savesti!

Kakao sadrži i bakar koji podstice razvoj vezivnog tkiva i koji je veoma bitan za nervni sistem.

Kakao sadrži supstance koje su antioksidanasi, što znaci da štite telo od slobodnih radikala i tako usporavaju proces starenja. Istraživanja sprovedena na univerzitetu Harvard pokazala su da su ljudi koji su konzumirali cokoladu u proseku živeli godinu dana duže od onih koji je nisu jeli.

Više informacija o vašem zdravlju pročitajte OVDE.