Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Marina i Irena Marić, sestre iz Osanice, duže od jedne decenije sviraju frulu i na mlađe generacije prenose zvuk prošlih vremena, istorije i tradicije. U ovaj instrument zaljubile su se još u detinjstvu, a u vežbanju ih nisu poremetile ni obaveze koje su se s godinama gomilale.
Skoro svako domaćinstvo u selu Osanica u opštini Žagubica nekada je posedovalo frulu, a u zvuke ovog instrumenta sestre Marić zaljubile su se zahvaljujući njihovom dedi koji je često svirao, pogotovo stare vlaške pesme.
“Roditelji su videli da smo zainteresovane i 2010. godine pozvali Ivana Tomića, seoskog učitelja frule. Sestra je tada imala 11, a ja osam godina. Ne znamo note, a učitelj nije znao da nam ih pokaže, pa smo učile tako što nam on odsvira pesmu ili kolo, pa mi oponašamo melodiju gledajući njegove prste i slušajući zvuk”, priseća se dvadesetjednogodišnja Marina.
Sestre Marić
I njena sestra Irena svira po sluhu, iako je sada već naučila note. Ipak, nikad ih nije savladala, pa i danas svira na isti način.
Časovi kod seoskog učitelja pomogli su da im se “izoštri sluh”, a na početku su nastupale na folklornim manifestacijama, a ubrzo i na Saboru frulaša „Homoljska frula“ u Osanici, koje predstavlja kvalifikaciju za republičko takmičenje u Prislonici. Potom su učestvovale na festivalima širom Srbije, ali i van granica naše zemlje – u Poljskoj, Italiji, Bosni, Austriji, Rumuniji...
Učestvovale na manifestacijama u zemlji i inostranstvu
U karijeri im je najznačajnija bila, smatraju obe, letnja akademija njihovog uzora Bore Dugića u Rači, koja je trajala dve godine zaredom.
“Na akademiji smo učestvovale 2017. i 2018. godine. Mnogo smo naučile od njega i dao nam je neke savete koji nam mnogo znače i danas. Glavna njegova poruka je da bez rada i truda, talenat nije ništa, a ako ne voliš ono što radiš džaba i talenat, rad i trud”, priseća se dvadesetčetvorogodišnja Irena.
Učile od uzora
Sestre Marić izvode uglavnom vlaške pesme, ali s obzirom na to da “skidaju” melodiju po sluhu, znaju da sviraju i srpsku, pa čak i novije pesme.
“Potičemo iz vlaškog kraja i ta muzika nam je u genima. Srce vuče ka toj muzici”, kaže Marina.
Osvojile su mnoge nagrade, zahvalnice i diplome na festivalima, takmičenjima i manifestacijama, ali ih ne broje. Saglasne su da nagrade i aplauzi uvek dođu ako je neko vredan i uporan.
Nagrade su brojne
Sestre Marić su nasledile njihovog učitelja i od 2019. godine podučavaju mlađe generacije u Udruženju frulaša i etnomuzičara “Flujer” iz Osanice. Međutim, brine ih što skoro i nema zainteresovanih.
“Mladi uopšte nisu zainteresovani za sviranje frule, pogotovo ako je u pitanju stara i tradicionalnija muzika. Njima je sada pristupačnija moderna muzika, vrednosti su se promenile”, objašnjava Irena.
Više puta su pokušale da im približe lepotu ovog instrumenta, ali mladi uglavnom ne žele da slušaju, iako je škola potpuno besplatna i časovi su prilagođeni obavezama polaznika.
Sestre Marić se od malena bave i folklorom u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, sviraju i duduk, a Marina peva. Kako to obično biva, talenat je prepoznao neko iz porodice.
“Naša majka ima sluha, a ja sam kao mala uvek pevušila i ona je prepoznala moj talenat. Pre oko osam godina prvi put sam nastupila i pevala moju omiljenu vlašku pesmu “Gergina”, priseća se Marina koja najviše voli da peva vlaške i kosovske pesme.
Ipak, odvažila se 2021. godine da snimi tri modernije melodije, jer je to, tvrdi, jedina muzika koju mlađe generacije slušaju.
Iako se vreme promenilo, sestre se i dalje trude da prenesu duh svojih predaka na mlađe generacije, te trenutno najviše sviraju na manifestacijama prateći različita kulturno-umetnička društva.
“Najveća mi je želja da se tradicionalna muzika nikada ne zaboravi. Vrednosti su se danas promenile, vidim da će vremenom izbledeti, ali trudim se da zainteresujem mlađe generacije da se sačuva od zaborava. Muzika i sviranje nisu obaveza i odricanje, već relaksacija i odmor. To je za mene uživanje, jer bolje da sviram nego da provedem vreme gledajući u telefon”, smatra Irena.
Ipak, u budućnosti joj je cilj da snima “kavere” moderne muzike i plasira ih na Jutjubu, te tako privuče mlađe generacije, jer se, tvrdi, frula može povezati i sa današnjim vremenom.
Marina ne može da se odluči šta bi više volela da radi, ali želi da postane priznata i poznata pevačica. Želi da ostavi trag u današnjem vremenu, te shvata da mora da napravi neki kompromis između tradicionalne vlaške i modernije muzike.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Uloga i značaj žena u lokalnoj zajednici – primeri dobre prakse” po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2023. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.
