Običaj je da se badnjak seče pre izlaska sunca 6.januara, na Badnji dan. Domaćin sa sinovima ili unucima  ide u šumu da seče badnjak. Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer, veoma retko u zavisnosti od okruženja jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća rečima: "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić". On predstavlja živu osobu i zato mu se domaćin tako i obraća. U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči. Prvi udar sekirom je sa istoka.

>>NEKADA SE PO BADNJAK IŠLO U ŠUMU, A SADA…<<

Badnjak tokom dana stoji napolju, a uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Badnjak se prvo celiva i maže medom, a potom se pali i pristupa se "džaranju". To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.

>>RASPORED BOGOSLUŽENJA U POŽAREVCU I KOSTOLCU<<

Vernici se na Badnje veče okupljaju u crkvama i hramovima gde se najpre osvećuje badnjak, potom se deo spaljuje, a deo badnjaka nosi kući. Postoji verovanje da se badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću unose sreća, zdravlje i napredak. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.

Slama, šišarke i suvo voće samo su neki od detalja kojima možete obogatiti dom tokom božićnih praznika i time naglasiti svečanu atmosferu. Neizostavna je i božićna pšenica, posejana na praznik Svetog Nikole, koja raste do Božića i ukrašava prazničnu trpezu. Veruje se da ova pšenica donosi blagostanje i obilje u narednoj godini.