Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac jedna je od najznačajnih ustanova kulture u gradu pod Čačalicom, ali i u Braničevskom okrugu. Osnovana  je 27. januara 1847. godine, ukazom Jovana Sterije Popovića, tadašnjeg ministra prosvete, i spada u red najstarijih biblioteka i ustanova kulture u Srbiji. Smeštena je u desnom krilu zgrade Načelstva. U skladu sa tradicijom, značajem koji ima, teži da bude i u skladu sa vremenom u kome živimo.

Direktorka Vera Zarić Mitrović, kaže da su u toj ustanovi zadovoljni nabavnom politikom, brojem korisnika, organizovanjem kulturnih sadražaja i njihovim brojem, te da imaju veoma razvijenu saradnju sa bibliotekama na celoj teritoriji Srbije. Kraj godine, povod je da se sumiraju rezultati i prave planovi.  

Kakva je bila protekla godina i šta biste izdvojili kao najveći uspeh?

Teško je nešto posebno izdvojiti. Bitno je da proteklu godinu mogu da okarakterišem kao veoma uspešnu. Osnovna svrha Biblioteke je da služi svojim korisnicima,da bude centar okupljanja zajednice. Prostor u kome se odvija delatnost  prilagođava se  potrebama korisnika. Vodimo računa o tome da bude prijatan, osvetljen, da mogu na miru da čitaju, uče i istražuju.

Vera Zarić Mitrović, direktorka Narodne biblioteke „Ilija M Petrović“ Požarevac

Dečije odeljenje i Odeljenje za mlade su opremljeni i odgovaraju svojoj nameni. Na Dečjem odeljenju organizuju se godinama likovne radionice. Naša Biblioteka čuvena je i po projektu „Mačevanje rečima“, kroz koji se deca animiraju da više i kvalitetnije čitaju i da im rečnik bude bogatiji. Bogatstvo fonda reči kojim raspolažu i njihovo značenje mogu da iskažu na takmičenju koje se održava svake godine u junu mesecu, kada se biraju Gospa i Vitez od reči.

Interesantne su i radionice Roboteke koje pomažu deci i mladima da savladaju osnove programiranja.Naime, odobren je projekat „Roboteka za decu od 7 do 10 godina“  za koji smo aplicirali kod Ministarstva kulture i informisanja. Obezbeđeno je pet kompleta sa softverom i priručnicima, mehaničke sprave i mehanizmi „Lego“ i pet tablet uređaja.

Pored ovog projekta, Biblioteka je aplicirala kod Ministarstva kulture i informisanja i odobrena su joj sredstva na Konkursu za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti u Republici Srbiji za 2019. godinu. Biblioteka je tako postala vlasnik grafičkih listova iz ciklusa „Crno jezero“ Nikole Radosavljevića.  Autor je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti  u Beogradu, odsek primenjene grafike, atelje grafike i knjige u klasi redovne profesorke Gordane Petrović. Dobitnik je više nagrada iz oblasti grafike i crteža, učesnik je više samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac uključena je u projekat „Digitalni građanin“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku kompanije „Google“ sa ciljem da sa javne biblioteke u regionu transformišu u centre za razvoj digitalnih kompetencija, znanja i veština dece, mladih i odraslih kroz pristup novim tehnologijama i alatima za lokalne zajednice. Radionice i projekat u celom regionu sprovodi Institut za inovativnost i razvoj mladih – IRIM iz Zagreba i na ovaj način u projekat uključuje 170 biblioteka, među kojima 120 iz Hrvatske, 20 iz Bosne i Hercegovine, 20 iz Srbije i 10 sa Kosova. Lokalni partner u Srbiji je program ,,Bitka za znanje'' čiji je nosilac Fond B92. Svaka biblioteka koja učestvuje u projektu dobila je 20 micro:bit uređaja ( ručni uređaj, potpuno programabilan, kompjuter u malom) spakovanih kao knjiga, koje se iznajmljuju građanstvu i koriste  za sprovođenje javnih radionica u bibliotekama i školama i 5 ,,Uradi sam“ Boson elektronskih setova kao dodatak micro:bit uređajima. 

Narodna Biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac može se pohvaliti velikim brojem naslova, ali svake godine izlaze novi, a knjige treba obnavljati. Koliko knjiga je nabavljeno u protekloj godini?

Biblioteka raspolaže fondom od 189.159 knjiga (Požarevac 155.669; Odeljenje u Kostolcu 33.490  knjiga). Godišnje se prinovi oko 6.000 knjiga, 23 naslova periodike i 7 naslova novina. Mi više ne živimo u svetu fizičkih jedinica u jednom primerku, mislim konkretno na knjige. Mnogi naslovi sada mogu da se koriste na više načina, što naravno odgovara potrebama korisnika. Pored klasične pozajmice bibliotečke građe, trenutno je moguće koristiti i elektronske publikacije. Zato Biblioteka osavremenjuje svoje programe i procedure upravljanja fondovima, pa se oni  na taj način, zahvaljujući digitalnoj tehnologiji i elektronskim izvorima informacija, proširuju. Zahvaljujući opredeljenim sredstvima osnivača, u poslednje dve godine znatno je uvećan fond Biblioteke. Pored nabavke kupovinom, značajan vid nabavke je i otkup knjiga za biblioteke koji sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja.

Bogat bibliotečki fond

Koliko Biblioteka trenutno ima članova i da li će cena članarine biti ista i u narednoj godini?

Biblioteka ima preko četiri hiljade članova. Članarinu nećemo povećati, ostaće u okvirima ovogodišnje. Upis za narednu godinu počeće od 16. decembra. Članarina za 2020. godinu, kao i kolektivni upis, iznosiće 500 dinara, dnevno korišćenje bibliotečkih fondova i čitaonice za korisnike koji nisu učlanjeni biće 100 dinara. Besplatan upis predviđen je za decu do drugog razreda osnovne škole, trudnice, za decu iz porodica sa troje ili više dece do navršene osamnaeste godine, za nosioce Vukove diplome, za višestruke davaoce krvi (više od osam puta) i potpisnike donorske kartice.

Šta Požarevljani najviše čitaju?

Različita su interesovanja, ali nekada budu više čitani naslovi pisaca o kojima se više priča, piše u štampi ili čija su dela nagrađena. Trenutno se čitaju dela Petera Handkea, na primer. Različiti su zahtevi i kada je reč o uzrastu i profesionalnim orijentacijama korisnika. Đaci redovno čitaju knjige iz obavezne školske lektire, ali ima mnogo mladih ljudi čiji se čitalački ukus ne bazira samo na lektiri. Najviše se čita beletristika, ali ne zaostaju ni dnevnici, memoari i hronike. Na Stručnom odeljenju najviše se čitaju dela koja se bave popularnom psihologijom. U okviru Zavičajnog odeljenja i Odeljenja periodike fondove koriste uglavnom istraživači i naučni radnici.

Retke knjige u požarevačkoj biblioteci

Pored klasičnog bibliotečkog posla, organizujete kako u Požarevcu, tako i u Kostolcu, bar jednom nedeljno književno veče, na kojima se predstavljaju najnovija izdanja domaćih autora, neretko dobitnika prestižnih književnih nagrada. Koliko su te večeri posećene?

Predstavljanje knjige u ogranku u Kostolcu

Trudimo se da naša Biblioteka bude središte kulturnog i umetničkog razvoja zajednice i da učestvuje u oblikovanju njenog kulturnog identiteta. Biblioteka je važna karika u povezivanju čitalaca i pisaca, a otvorena je i za druge vidove predstavljanja stvaralaštva poput likovnog, muzičkog i pozorišnog. Kulturni događaji u matičnoj  Biblioteci i njenom ogranku u Kostolcu su veoma posećeni. Pored književnih predstavljanja, organizovane su  i tribine, predavanja, seminari, koncerti, predstave za decu, za odrasle i koncerti. Posebno mesto imali su tokom godine zavičajni autori, koji su svoje stvaralaštvo predstavili javnosti u okviru Zavičajnog kluba biblioteke. Na godišnjem nivou u Biblioteci se organizuje preko pedeset kulturnih događaja.

Narodna biblioteka organizuje, sada već tradicionalnu manifestaciju „Dani Slobodana Stojanovića“, poznatog dramaturga, koji je svojevremeno bio i na čelu ove ustanove. Da li će manifestacija, bilo je najava, dobiti još neki segment pored dodele književne nagrade koja nosi ima poznatog Požarevljanina?

Sa dodele nagrade Slobodan Stojanović

Ovo je bila jubilarna godina manifestacije. Tim povodom organizovana je i postavljena izložba pod nazivom Nagradni konkurs „Slobodan Stojanović“ za nabolju neobjavljenu dramu (2009- 2019). Predstavljena je publici prošlogodišnja pobednička drama autora Nikole Stanišića „Suze Svetog Lavrentija“, koju je Biblioteka štampala i koja je sastavni deo edicije Slobodan Stojanović. Održana je promocija knjige koju je priredila Dragana Bošković Lazić „Mnogo više od igre“ u izdanju RTS-a. Žiri u sastavu: Dragana Bošković Lazić, teatrolog, Srđan Koljević, filmski scenarista i reditelj i Vukica Strugar, novinar i pozorišni kritičar u listu „Večernje novosti“ doneo je odluku  da nagrada na konkursu „Slobodan Stojanović“ za najbolju neobjavljenu dramu za 2019. godinu pripadne Vojislavu Saviću, dramaturgu iz Beograda, za dramu „Kako, crni čoveče, ništa?“  Publiku je oduševio i kratak film, autorsko delo Branke Pražić, diplomiranog bibliotekara savetnika, o životu i stvaralaštvu Slobodana Stojanovića i o deset proteklih godina manifestacije koja podstiče dramske stvaraoce.

Novi segment bio bi da se bar jedan od tekstova pretoči u dramu i bude prikazan u pozorištu, a u planu je i štampanje Sabranih dela Slobodana Stojanovića.

Kakvi su planovi za 2020. godinu?

Planovi za narednu godinu su uvek u suštini mnogo veći u odnosu na prethodnu poslovnu godinu. Ima ih stvarno mnogo. Želimo da naši korisnici budu zadovoljni, da udovoljimo svim njihovim zahtevima, da Biblioteka ima uspešnu nabavku, da ima sadržajne i interesantne goste i programe, da podrumski prostor adaptiramo i samim tim proširimo ponudu kulturnih sadržaja. U planu je, već početkom godine, revizija knjižnog fonda, što znači da Bibliteka neće raditi izvestan period sa korisnicima, o čemu će biti na vreme obavešteni. Apliciraćemo i dalje na konkursima za uspešno dobijanje projekata za koje smatramo da su neophodni za potrebe Biblioteke.

Novogodišnja i božićna čestitka

U ime svih zaposlenih u Narodnoj biblioteci „Ilija M. Petrović“ Požarevac i u svoje lično ime, želim da čestitam svima predstojeće praznike. Želimo da svi budu zdravi i dugovečni, da ih sreća prati na porodičnom, ljubavnom  i poslovnom planu  i da postanu članovi naše Biblioteke, ako to do sada nisu bili.