U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći.

Po jednima je to bio Sveti Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bića, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Anđelima i takmičio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nemade u sebi ničeg zemaljskog.

Nasuprot njemu, bio je Sveti Jovan Zlatousti, koji je lako opraštao grešnicima i privlačio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorečivosti i razumevanja slabosti ljudskih većim od Vasilija.

Postojala je i treća grupa, koja je veličala Svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveći od njih trojice, jer odlikova se on kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace. I tako dođe do podele među pristalicama njihovim na: Vasilijane, Grigorijane i Jovanite.

Sva tri svetitelja obratila su se u snu episkopu Evhaitskom sledećim rečima: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš i nema u nama ništa protivrečno, nego smo svaki u svoje vreme pobuđivani Duhom Božjim, pisali razne knjige na spasenje ljudi. I među nama nema ni prvog, ni drugog, nego ako jednog spomeneš, odmah su i druga dvojica tu."

Poučiše oni episkopa da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih. Sastavljena je jedna zajednička služba i određen je jedan zajednički praznik za svu trojicu, Sveta tri jerarha, koji se praznuje 12. februara.

Narodna verovanja

Na današnji praznik prognozira se vreme. Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a  da "severac" donosi lošu godinu s hladnim vremenom.

Ako duva istočni vetar biće nestašice, a zapadni donosi izobilje ribe i mleka.

Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.

Sveta tri jerarha slave požarevački medijski radnici od 2012. godine.