Pravoslavni vernici slave Svetog Trifuna

Braničevo

Društvo

Pravoslavni vernici slave Svetog Trifuna

Foto: Arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Svetog Trifuna 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.

Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u vrlo siromašnoj ali pobožnoj porodici. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva pa je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.

Postoji predanje da se Gordijana, careva kči, teško razbolela i poremetila sa umom. Mnogi lekari pokušali su da je izleče ali bezuspešno. Kada se zli duh javio iz devojke, rekao je da ga iz nje ne može isterati niko drugi, nego jedino čovek po imenu Trifun. Čuvši to, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva. Niko nije uspeo da je izleči. Kada je došao red na mladog Trifuna, on je iscelio Gordijanu. 

Car Gordije bogato je nagradio Trifuna. Svo bogatstvo mladić je na povratku podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Nakon isceljenjem mnogi primiše hrišćansku veru. 

Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, svetom Trifunu su odrubili glavu. Pogubljen je od strane cara 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.

Običaji i verovanja

Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.

Ako na svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina. Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna.

Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. 

Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top