Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Zabluda je da fizički nasrtaji na žene u porodicama u Braničevskom okrugu, ali i širom Srbije, spadaju u najčešći vid nasilja. Statistika govori da je psihičko zlostavljanje na prvom mestu, potom sledi fizičko, koje neretko dovodi do tragičnog ishoda.
„Sedam žena ubijeno je nožem, pet sekirom, tri pištoljem, tri su prebijene do smrti, jedna je ubijena automatskom puškom, jedna aktiviranjem bombe, dok su dve žene ubijene na druge načine", navodi se u saopštenju nevladine ogranizacije Autonomni ženski centar (AŽC), objavljenom na Međunarodni dan borbe protiv femicida ( smrtni ishod nasilja nad ženama).
Još dve žene su ubijene u međuvremenu, jer je prema navodima Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade Srbije, u ovoj godini ukupan broj femicida-24.
Zaustavimo svaku vrstu nasilja
Prema izveštaju AŽC žene su dominantno žrtve nasilja koje čine njihovi aktuelni i bivši partneri (69,3%), kao i drugi muški srodnici (23,5%) i to: sin u 9,8% slučajeva, otac u 4,4%, brat u 2,9%, svekar u 1,7% i drugi (zet, dever, unuk i ostali muški srodnici) u 4,7% slučajeva. Prema ženama nasilje čine i žene i to majke u 1,6% slučajeva, ćerka u 1,6%, svekrve u 1,2%, snahe u 1,3%, sestre u 0,6%, i ostale ženske srodnice u 0,9% slučajeva.
Interesantno je međutim da je godinama unazad podnosilac najvećeg broja prijava za nasilje policija. Prema izveštajima centara za socijalni rad u Srbiji, u koji je naš portal imao uvid, tokom 2018. policija je podnela čak 67 odsto od ukupnog broja prijava za porodično nasilje. Zabrinjavajuće je da, prema istim podacima, žrtva tek u 8 odsto slučajeva podnosi prijavu nadležnima. Slede sud i tužilaštvo, pa član porodice, dok su ostali u znatno nižem procentu.
Izvor: Izveštaji CSR za 2018. godinu
Prilikom prijava nasilja u 51 odsto slučajeva počinilac je aktuelni/bivši bračni ili vanbračni partner .
„Stručni radnici Centra za socijalni rad dužni su da, ako na bilo koji način kroz svoj rad saznaju da postoji nasilje u porodici, sačine o tome službenu belešku i hitno informišu policiju. Kada je nasilje prijavljeno Centru za socijalni rad, formiraju se spisi predmeta, radi se procena rizika i sačinjava plan zaštite i podrške žrtvi nasilja u porodici. U slučajevima kada se o nasilju sazna od drugih institucija odmah i bez odlaganja kontaktira se žrtva nasilja”, objašnjava direktorka CZSR Požarevac, Tatjana Rajić.
Tatjana Rajić, direktorka CZSR Požarevac
Oni sarađuju sa policijom, Osnovnim javnim tužilaštvom i pravosudnim organima na zaštiti žrtava.
“Po potrebi se žrtva nasilja prati na sud, ili se po pozivu policije dolazi u porodicu kako bi joj se pružila podrška. Centar za socijalni rad na zahtev suda dostavlja nalaz i mišljenje o svrsishodnosti izricanja zaštitnih mjera (iseljenje iz stana, mera zabrane prilaska itd.).Takodje pokreće i učestvuje u sudskim krivičnim postupcima”, navodi ona, dodajući da požarevački Centar ima dobru saradnju i sa nevladinim sektorom, uglavnom preventivno kroz učešće na okruglim stolovima i konferencijama na temu nasilja u porodici .
Veliki problem predstavlja tendencija porasta ponavljanja nasilja. U 2019. u odnosu na 2018. za oko 60 odsto je porastao broj učinilaca koji su ponovili nasilje, govore zvanični podaci. Zabrinjavajuće je što se među njima nalazi čak 30,2% učinalaca kojima je izrečena neka hitna mera. Statistika, istina, pokazuje da je broj prekršajnih prijava za kršenje hitnih ili produženih mera u 2019 bio je uvećan za 9 odsto.
“Ali nažalost, kvantitativni podaci ne izražavaju šta su bile intervencije za ponovljeno nasilje, odnosno da li je učiniocima ponovo izrečena ista (hitna mera) ili druga, stroža mera, niti kakvi su dugoročni efekti postupanja državnih organa, jer je jedan od zadataka Zakona sprečavanje ponavljanja nasilja u porodici”, navode u AŽC.
U području koje pokriva Centar za socijalni rad Požarevac, oko 50 odsto učinalaca ponovo izvrši nasilje, potvrđeno nam je iz te ustanove socijalne zaštite.
Pitali smo da li su hitne mere svrsishodne i da li se one pooštravaju nakon ponovljenog nasilja.
“Postoje dve hitne mere koje policija izriče počiniocima nasilja i možemo reći da jesu svrsishodne, ali u slučaju kada se izrečene mere krše, tada u najvećem procentu Prekršajni sud izriče zatvorske kazne do 30 dana ili novčane kazne . Izrečene hitne mere kontrolišu Centar za socijalni rad i policija . Centru prijavljuju same žrtve ukoliko dodje do kršenja mere od strane počinioca . Na osnovu evidencije možemo konstatovati da nije zastupljen veliki broj prekšenih mera od starne počionioca” , kaže Tatjana Rajić, ali ne navodi tačne brojke.
Tokom 2018. godine od ukupnog broja prijava nasilja u 90 odsto slučajeva radilo se o fizičkom i psihičkom nasilju, koja su bila podjednako zastupljena, po 45 odsto.
Prema najnovijim podacima Centra za socijalni rad u Požarevcu, psihičko nasilje uzelo je primat u ovom delu Srbije.
“Najviše prisutno nasilje je psihičko, a zatim fizičko . Seksulano i ekonomsko nasilje je prisutno, ali u manjem procentu”, kaže direktorka ove ustanove.
Iz sopstvene prakse, sa ovim je saglasan i dr Slobodan Petrović, psihijatar u Opštoj bolnici Požarevac.
„To je zbog toga jer postoje različiti načini ispoljavanja psihičkog nasilja. To pogoduje u određenim zajednicama, naročito osobama koje imaju sposobnost manipulacije ili specifična obeležja ličnosti, kako se kaže u psihijatriji, i to je često zaogrnuto brojnim radnjama koje naizgled ne daju utisak da se radi o nasilju, a u stvari jesu nasilje. Osobe koje su izložene , često mogu da prepoznaju tu vrstu ponašanja, a često i same na to pristanu jer ne mogu da se izbore sa svim pritiscima u kojima se nalaze, jer ipak se najčešće radi o osobi koja im je bliska i znači im u životu,“ kaže dr Petrović.
Doktor Slobodan Petrović
Podaci pokazuju takođe da je izrazito mali broj prijava proganjanja i seskualnog uznemiravanja širom Srbije, što ne odgovara podacima o njihovoj rasprostranjenosti. Dramatično je mali broj onih koji budu osuđeni za ta dela - tek 10% lica koja su prijavljena za proganjanje i oko 15% lica prijavljenih za seksualno (polno) uznemiravanje. Neka istraživanja AUŽ pokazuju da je proganjanje kod 40 odsto žena koje su to prijavile, uzrokovalo spihičku patnju, dok je taj procenat oko 36 odsto, kod žena koje su doživele seksualno uznemiravanje.
Sve ovo svedoči o rasprostranjenosti i drugih vrsta nasilja, bez obzira što fizičko može biti tragično okončano po žrtvu, psihičko takođe može trajno uticati na zdravlje žena i indirektno dovesti do fatalnih posledica.
I na kraju još jedno vrlo važno pitanje jesu resursi nadležnih institucija da se izbore sa ovim krupnim društvenim problemom koji ne jenjava.
U AŽC smatraju da ukoliko sistemska rešenja ne prate očigledne trendove povećanja prijava nasilja u porodici, što predstavlja pozitivan rezultat primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, opterećenje profesionalaca i nedostatak resursa, postaće prepreka delotvornosti zakona.
“Zbog toga bi bilo nužno da donosioci odluka sistematski razmotre odnos između prijava nasilja, potreba žrtava i preduzetih mera i usluga, kao i njihovih efekata, da bi se sistem usmerio i ojačao u potrebnom pravcu, kao i da bi se sačuvali profesionalni kapaciteti direktnih izvršilaca,” navode oni.
Da li Centar za socijalni rad Požarevac ima dovoljne stručne, kadrovske i tehničke kapacitete za nadležnosti koje mu u ovoj oblasti pripadaju, šta nedostaje najviše i radi li se na poboljšanju, pitali smo direktorku Rajić.
“Iako svi stručni radnici imaju licencu za kvalitetno obavljanje ovih poslova, neophodno je dodatno ih edukovati, kao i ostale aktere u ovom procesu (sud, policiju, zdravstvene radnike, škole…) jer samo multidisciplinarnim pristupom možemo u potpunosti pomoći licima koja se nađu u ovim situacijama. Očekujemo da u skorijem periodu Centar popuni sva nedostajuća radna mesta u čemu imamo podršku nadležnog ministarstva, kao i lokalne samouprave u delu koji se odnosi na opremanje ustanove i slično. Konkretno, svi stručni radnici su umreženi, omogućen je i rad od kuće, dežurstva se neometano obavljaju 24 sata, što je posebno važno u kontekstu brzog izlaska na teren u situacijama nasilja u porodici. Takođe je važno donositi mere i programe vezano za rad sa nasilnicima i programe za zapošljavanje žrtava, upravo zbog ekonomskog osnaživanja žena, jer svi pomenuti razlozi mogu dovesti do ponovnog talasa nepoverenja u institucije i smanjenje demistifikacije ove pojave”, kaže ona.
Prema izveštajima srpskih centara za socijalni rad ove ustanove se u zaštiti žrtava porodičnog nasilja uglavnom oslanjaju na sopstvene resurse, kroz pružanje materijalne, pravne ili stručno savetodavne podrške i pomoći.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Zidovi ćute, ti nemoj “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. Godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
